Đurović: "Cveta" krijumčarenje migranata

Đurović je istakao da se migracija nije zaustavila i da balkanska ruta funkcioniše u svom punom obimu kada je u pitanju krijumčarenje, kao i da je dozvoljena ruta doprinosila da se krijumčarenje svede na najmanju moguću meru.

"Međutim, sa prvim zabranama i pokušajima da se zaustavi migracija ljudi, svi oni su pohrlili u ruke krijumčara", ukazao je Đurović.

Takođe, navodi da sve to treba dobro ispitati, uspostaviti evidencije, red, registraciju, da bi se onda videlo ko je zaista uključen u to, ko nije i ko je zaista izbeglica, a ko želi da se okoristi na štetu svojih sunarodnika ili saputnika.

"Država se bori da suzbije krijumčarenje, ali svaka restrikcija poput ograde, ili onoga što sada rade Mađari, gde dnevno propuštaju samo 15 ljudi, dovodi do toga da su krijumčari jedina opcija", ukazuje Đurović.

Objašnjava da su to ljudi koji imaju prethodno kriminalno iskustvo ili ljudi koji vide veliku, ogromnu korist u svemu tome i prosto razmišljaju da ostanu neko vreme u Srbiji.

Đurović ističe da oni ne prezaju ni od čega, da su to ljudi suočeni sa ogromnom korišću i novcem.

"Ne libe se ni da zatvore ljude, da ih pretuku, da nasrnu i na domaće građane. To se na terenu vidi svakodnevno, vidimo da krijumčarenje cveta, da su, pored domaćih građana uključeni i migranti i tražioci azila, neki, kojima bi možda u postupku i sledio azil, što znači da svi vide u tome jednu lukrativnu delatnost", ocenjuje Đurović.

Prema njegovim rečima, važni za krijumčarenje su sami migranti, odnosno oni koji poznaju jezik, okolnosti, boravili su ovde, bilo kroz azilnu proceduru, ili su već možda osuđivani i u zatvoru.

"Oni su veza i spona između domaćih krijumčara i ovih nesretnih ljudi koji im hrle u ruke, želeći što pre da se domognu Mađarske. Svi su fokusirani u tom pravcu i samim tim lak plen za krijumčarenje", rekao je Đurović.

Naglasio je da je procesuiranje krijumčara vrlo komplikovano, imajući u vidu da su potrebni svi mogući dokazi, svedočenja izbeglica, potrebno je da ih uhvate kako čine krivično delo.

Međutim, ukazuje da tu napori ne smeju da izostanu i da mora da se pošalje jasna poruka svakome ko želi da iskoristi izbeglice.

"Potrebna je jača saradnja i između organizacija na lokalu koje pružaju pomoć izbeglicama, izbeglica, pripadnika MUP-a i predstavnika centara za socijalni rad", naglašava Đurović.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila zaključio je da krijumčari predstavljaju pošast protiv koje se svi moraju boriti i to kroz registraciju, evidenciju izbeglica, njihovo smeštanje po centrima na azil, a ne, kako ističe, na ulici, te kroz aktivniji rad socijalnih službi.