Prvo Savet za nauku, pa konkurs za naučne projekte

Srđan Verbić je rekao da bez formiranja Saveta nikakva odluka neće imati legitimitet i da nije bitno šta o konkursku misle ljudi koji su zaposleni u ministarstvu.

"Nama je sada posle obaranja konkursa bitno da nacionalni Savet za nauku i tehnološki razvoj da svoje mišljenje za bilo koji sledeći konkurs, uslovima konkursa i raspodeli sredstava", rekao je Verbić nakon dodele doktorskih stipendija.

Stipendije za doktorske studije dobilo je 200 najboljih akademaca, a ministar Verbić poručio je da je neophodno da se poveća broj doktora nauka u privredi, i da je sada taj broj zanemarljiv.

Verbić je rekao da će doktori nauka dobijati mesečno po 32.000 dinara neto naredne četiri godine i da je taj iznos kao i 2008. godine i da nisu uspeli da ga povećaju.

"To je jedini fond koji podržava mlade naučnike, a mislim da je neophodno da otvaramo i druge fondove. Mladi ljudi koji imaju ideje treba da budu prepoznati i od privatnog sektora", naglasio je Verbić.

On je dodao da je danas praksa, koja nije za pohvalu, da se najbolji studenti zapošljavaju na matičnom fakultetu, te da je potrebno da visoko obrazovanje radi više za potrebne društva u celini.

"Nama su ti najbolji potrebni na nekim drugim, možda manje uspešnim mestima, koji će ti mladi ljudi pokrenuti i učiniti ih uspešnijim", kaže ministar prosvete.

Za stipendije 200 doktora nauka iz budžeta Ministarstva prosvete biće izdvojeno 233 miliona dinara ove godine, a tu stipendiju do sada je primilo 2.036 najboljih studenata.

Student stipndista Miloš Marković rekao je da se oseća privilegovanim što je dobio stipendiju, ali da bi svako od njih više voleo da primaju plate, nego da dobijaju stipendije.

On je ukazao na gorući problem najboljih u Srbiji, a to je problem zapošljavanja.
"Zahvalni smo na stipendiji koja je značajna, ali je privremeno rešenje", rekao je Marković i dodao da je opravdano postaviti pitanje kada će država uzeti stvar u svoje ruke i i najbolje naučnike staviti u službu Srbije.

I Sandra Stamentović kaže da je stipendija velika čast i obaveza i da je krajnje vreme da se shvati da znanje nije roba koju treba izvoziti. Ona kaže da će se ipak truditi da karijeru nastavi u rodnom Leskovcu i da se nada da će nauka dobiti zasluženo mesto u društvu.