Manje žalbi iz Srbije pred sudom u Strazburu

Pred Evropskim sudom za ljudska prava trenutno 1.200 slučajeva iz Srbije čeka rešenje. To je daleko manje nego 2013, kada ih je bilo 11.000. Srbija se tako spustila na listi zemalja po broju pritužbi na dvanaesto mesto a menjaju se i oblasti na koje se pritužbe odnose.

"Ono gde smo se mi angažovali nedavno, je slučaj prinudnih raseljavanja pojedinih nefoirmalnih naselja, to je oblast koja se sada otvara i gde se stavra praksa Evropskog suda za ljudska prava koji je u kratkom roku reagovao, naložio Srbiji da ispuni sve o privremenoj meri - da u kratkom roku obustavi ta iseljenja, da sprovede adekvatnu proceduru i na osnovu toga je naše Ministarstvo izdalo obavezujuće uputstvo", kaže Milan Antonijević iz "Jukoma".

Kada je reč o trajanju sudskog postupka, najviše podnesaka se tiče trajanja izvršnih postupaka u kojima su dužnici javna preduzeća s društvenim kapitalom. Na smanjenje broja pritužbi uticale su pre svega odluka u slučaju Vučković protiv Srbije

Zastupnica Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Nataša Plavišić kaže da se ticala pitanja isplate ratnih dnevnica rezervistima, i da je sud utvrdio da nema povrede prava, nakon čega je više hiljada predsatvni protiv Srbije odbačeno.

"Drugi razlog jeste da je država poslednjih godina zaključivala prijateljska poravnanja u predmetima u kojima postoje dobro ustanovljena sudska praksa i gde je bilo izvesno da bi Evropski sud utvrdio povredu prava a čime su značajno smanjeni troškovi koji država ima pred Evropskim sudom i treći razlog za smanjenje broja predsatvki je da je poslednjih godina ustavna žalba efikasno pravno sredstvo", istakla je Plavišićeva.

Sudije u Srbiji se međutim i dalje retko pozivaju na odluke tog suda ali se preporuke poštuju.

Država u roku isplaćuje naknadu, u slučaju da do kašnjenja ipak dođe građani imaju pravo i na kamatu - 2015. na ime nematerijalne štete isplaćenoje 897.000 evra, a na ime materijalne štete četiri miliona i 250.000 evra.