Beograd prednjači u broju saobraćajnih nezgoda u Srbiji

Dva automobila i zaprežno vozilo - troje povređeno, direktan sudar dva automobila u centru grada, tramvaj pokosio pešaka, autobus na pešačkom udario trudnicu. Četiri gotovo vezane majske nezgode u Beogradu.

"Ja sam 44 godine taksista, u Beogradu se dobro vozi, ali se vozi bezobrazno i drsko i to je problem", kaže jedan taksista.

Posledica takve vožnje je 50 saobraćajnih nezgoda dnevno, a rekord u maju čak 79 u jednom danu. Polovina svih saobraćajki u Srbiji dogodi se u Beogradu. Posledice su doduše lakše kod trećine povređenih, dok petina ima teške povrede. Poginulih je manje od 20 odsto.

"Brzina je najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda ali ne i jedini. To upravo govore podaci o broju saobraćajnih nezgoda u naseljima gde su uslovi odvijanja saobraćaja znatno složeniji, tako da pored brizine tu vrlo često imate jedan od faktora - nebezbedno izvođenje radnji vozilom, vrlo često neustupanje prvenstva prolaza i naravno alkoholisanost", kaže načelnik Odeljenja za kontrolu i regulisanje saobraćaja Boban Milinković .

Zbog alkoholisanosti je iz saobraćaja tokom prošle godine isključeno više od 50.000 vozača, a beleži se više od milion prekršaja. Ipak u saobraćajnim nezgodama broj poginulih smanjio se za trećinu. Kazne daju rezultate, ali nisu dovoljne.

"Provodimo godine u školskoj klupi, ali nam niko ne objašnjava zašto je važno da vežemo pojas, zašto je strašno da prekoračimo brzinu za 10 kilometara na čas u naselju, zašto je loše kad ne uključimo žmigavac kad skrećemo i onda imamo ovo što nam se sada dešava. Neki drugi narodi to rade malo drugačije, imaju saobraćajno obrazovanje i vaspitanje, imaju vrlo jake edukativne kampanje i zbog toga tri do pet puta manje ginu nego mi", ističe direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Za manje sumornu statistiku Vlada je prošle godine usvojila Strategiju o bezbednosti saobraćaja koja se ugleda na evropsku praksu. Stručnjaci iz oblasti saobraćaja ocenju da je ona dala rezulate i čekaju izmene zakona.