U Srbiji godišnje nestane 700 dece

U "Astri", koja vodi evropski telefonski broj za nestalu decu 116000, kažu da najveći broj prijavljenih nestanaka jesu slučajevi dece koja su pobegla od kuće, zatim slede roditeljske otmice i otmice od strane trećih lica – kriminalne otmice.

"Tokom 2015. godine povećan je i broj dece koja se razdvajaju od roditelja tokom izbegličke krize. Na evropski broj za nestalu decu primili smo oko 1.000 poziva i imali oko 67 prijava nestanaka dece, koje smo kasnije prosledili zvaničnim organima da krenu u potragu", objasnila je predstavnica "Astre" Katarina Ivanović.

Ivanovićeva navodi da je ta organizacija, povodom Međunarodnog dana nestale dece koji se obeležava sutra, radila i društveni eksperiment u cilju prevencije od različitih vrsta nestanaka.

Ideja je bila da se informišu roditelji i građani kolika je njihova uloga u sprečavanju nestanka mališana, koliko je važno da stalno razgovaraju sa decom, da ih informišu da postoje rizici u društvu i kako da ih izbegnu.

"U tom društvenom eksperimentu videli smo da je dosta dece bilo informisano, gde su jako mala deca odlazila da pitaju roditelje da li smeju da odlaze sa nepoznatim osobama", rekla je Ivanovićeva.

Prema podacima "Astre" najveći broj nestale dece bezbedno se vrati kućama, ali mali procenat tragično završi.

"Veoma je važno da se u potragu kreće odmah. Nama je drago što je usvojena izmena zakona da se na potragu ne čeka više 24 ili 48 sati, već da se kreće odmah, jer su ti sati nakon nestanka od krucijalne važnosti za bezbedan i efikasan pronalazak deteta", napomenula je Ivanovićeva.

I ove godine Međunarodni dan nestale dece obeležava se u vreme velike izbegličke krize, a prema rečima direktora Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoša Đurovića, samo prošle godine je u EU otkriveno da je 10.000 mališana nestalo sa spiska dece migranata.

Govoreći o Srbiji, Đurović ističe da su za prva četiri meseca ove godine 2.484 osobe izrazile nameru da traže azil u našoj zemlji, među njima i 787 dece, kao i 35 dece bez pratnje.

Podseća i da su među migrantima deca najosetljivija kategorija, i da čine 20 odsto svih koji migriraju u svetu.

Migrantska kriza je, kaže, posebno teška za decu, posebno sa novim fizičkim preprekama i zaustavljanjima u moru.

"Samo u januaru je poginulo 60 dece na moru, a svakog dana se u proseku utopi po dvoje dece", rekao je Đurović za Tanjug.

Deca bez pratnje roditelja su, objašnjava, posebno ugrožena i najosetljivija su kategorija za zloupotrebe.

"Osetljivi su jer su izloženi radnom iskorišćavanju, seksualnoj eksploataciji, nasilju i zloupotrebama. Često se šalju u druge zemlje da bi radila, ali i da bi se razdvojila od roditelja, kako bi oni kasnije došli kod njih na osnovu spajanja porodica ili zapadaju u lanac krijumčara", objasnio je Đurović.

Deca često kriju podatke o sebi, idu sa pratiocima koji im nisu rođaci ni prijatelji, a nekada i sa krijumčarima.

"Ostaje izazov otkriti da li su deca sa roditeljima ili sa krijumčarima i da li su zlostavljana ili ne. U svakom slučaju, osim na Dan nestale dece, stalno moramo da ih imamo u vidu", istakao je Đurović.

Međunarodni dan nestale dece, 25. maj, ustanovljen je u znak sećanja na šestogodišnjeg Etana Paca, koji je 1979. godine nestao u Njujorku na putu prema stanici školskog autobusa.

Dan nestale dece prvi je ustanovio američki predsednik Ronald Regan, da bi ubrzo potom postao Međunarodni dan nestale dece, čiji je simbol rečenica "Nemoj me zaboraviti".