"Sava Jovanović Sirogojno" – škola u kojoj đaci jedva čekaju sledeći čas

Škola u koju đaci žele da idu i jedva čekaju sledeći čas postoji i zove se "Sava Jovanović Sirogojno". U pitanju je škola za decu sa smetnjama u razvoju, koja već pola veka pravi savršenu ravnotežu između učenja i vannastavnih aktivnosti. Nedavno je obnovljena samo uz pomoć donacija, a danas je tamo održana druga po redu manifestacija "Šta sve umem, šta sve znam", na kojoj đaci, nastavnici, ali i roditelji pokazuju deo onoga što se sa decom radi tokom godine.

Na ovom školskom času nije bilo klupa, tabli ni knjiga. Bilo je plesa, pesme i zabave. Od Mateje i Živojina čujemo prve utiske – jedan je tek sišao s plesnog podijuma, drugi s modne piste.

Mateja kaže da se osećao lepo, kao maneken kada je prošetao modnom pistom. Živojin dodaje da je svoju tačku spremao pola sata.

Nešto duže spremale su majke, i to ono što najbolje umeju.

"Naša deca su takva da, ukoliko roditelj ne učestvuje u njihovom obrazovanju i njihovom odrastanju mnogo aktivnije, možda na neki drugi način nego druga deca, onda sve to nema mnogo smisla", kaže Valerija Majus Marinković.

Iako se to na prvi pogled ne vidi, ova deca imaju smetnje u razvoju – od autizma, nedovoljne mentalne razvijenosti, do govornih problema.

"Idemo uvek na to – kako se oni osećaju, šta je u ovom trenutku bitno uraditi. Tu decu je potrebno i relaksirati i opustiti i stimulisati tako da, ja stvarno volim ovaj posao. Trudim se da uvek nađem nešto novo", kaže psihomotorni redukator Tatjana Ilić.

I van učionice sve je podređeno đacima. Čak ni redosled nije slučajan – od ulaza, do izlaza iz dvorišta smenjuju se cveće, četinari, igralište, začinsko bilje i voće.

Direktor O. Š. "Sava Jovanović Sirogojno" Salim Goranac kaže da decu vraćaju prirodi, jer je veoma bitno da ova deca osete šta je priroda, šta je kamen, šta je pesak, razne teksture, trave.

"Da barem to vreme koje provedu ovde, da igraju, da pevaju, da se grle, raduju, to je suština našeg rada", kaže Goranac.

Suština rada sažeta je i u mozaiku profesora Fakulteta primenjenih umetnosti, koji je danas simbol škole. Oslikava školsku svakodnevicu – svi se ovde neprestano grle.

broj komentara 0 pošalji komentar