Ko brine o deci migrantima?

Beže od rata, siromaštva, prinudnog rada. Putuju sami jer ih u Evropu šalju roditelji ili se od njih razdvoje tokom putovanja. Ne žele pred kamere. Njihove potresne priče slušamo od onih koji im pomažu.

"Ona su sa strancima, sa kriminalcima, sa krijumčarima, prinuđena su da putuju u jako teškim uslovima. Nedavno je baš jedan maloletnik bez pratnje rekao da da je znao da je toliko težak prelazak preko mora, nikada ne bi krenuo na put", kaže psihološkinja u Centru za pomoć tražiocima azila Jana Stojanović.

Pedijatar Muhamed Jaser Havari kaže da deca imaju povrede jer ne idu legalnim putem, idu noću preko šume i iscrpljeni su.

Kada ne mogu dalje, u Srbiji dobijaju lekarsku pomoć. A posle procene službi za socijalni rad deca se šalju u dva Centra za smeštaj maloletnih lica bez pratnje.

"Mi se trudimo da im organizujemo vreme da se osećaju dobro, uče srpski jezik, planira se integracija, za neku decu se priprema premeštanje u hraniteljsku porodicu", ističe Kristina Rakić iz Centra za smeštaj stranih maloltenih lica bez pratnje.

Državni sekretar u ministartvu za rad Nenad Ivanišević kaže da je predviđena dogradnja i izgradnja novih kapaciteta u tri tačke u Srbiji, u Subotici, Beogradu i Nišu i dodaje da je predviđeno podizanje kapaciteta za pedesetak mesta.

Ukoliko se ne registruju, put i dalje nastavljaju sami. Prema podacima Evropola, najmanje 10.000 dece bez pratnje nestalo je nakon ulaska u Evropu.

"Šta se dešava sa tom decom kroz sve ove zemlje kroz koje prolaze - to su Grčka, Turska, Bugarska, Makedonija, kako je moguće da se ovoliki broj dece nalazi na ovom putu", upitao je Vladimir Sjekloća iz Info-centra za azil.

U Srbiji je od početka godine registrovano 11 dece bez pratnje. To je nepouzdan broj i ne znači da ih je manje jer veliki broj dece putuje ilegalno.