Neadekvatna upotreba pesticida opasnost za sve

Zaštitna sredstva i đubriva su sve veća stavka na listi troškova poljoprivrednih proizvođača. Stručnjaci kažu da je neophodna sistemska obuka o njihovom korišćenju kako bi se smanjilo zagađenje i zaštitilo zdravlje i budžet poljoprivrednika.

Prskam voće, bacam đubrivo, ovi izrazi dosta govore o načinu na koji veliki deo poljoprivrednih proizvođača koristi sredstva za prihranu i zaštitu bilja. Tek uslaskom mladih i obrazovanih ljudi u poljoprivredu, ova praksa počinje da se menja.

"Neadekvatnom upotrebom osim što bacamo pesticide i zagađujemo životnu sredinu, a nećemo postići neki veliki efekat", kaže diplomirani inženjer zaštite bilja iz Srbobrana Jelena Dukić.

Jelena Dukić sa roditeljima obrađuje nekoliko hektara pod plasteničkim povrćem i rasadom. Kaže, troškovi pesticida su 30 odsto od uloženog. Osim na svom gazdinstvu, zaposlena je i u lokalnoj poljoprivrednoj apoteci.

"Ljudi uzimaju hemiju svakodnevno, prskaju da li vaši, da li herbicide, ali verujte mi da mene lično niko za ovo vreme koje sam provela ovde nije pitao šta da radi sa ambalažom na kraju", objašnjava Jelena Dukić.

Prikupljanje otpada od pesticida za sada su organizovali samo pojedini proizvođači. To im je deo marketinga ali i društveno odgovornog ponašanja.

"Poljoprivrednici koji ne znaju šta će sa ambalažom koju potroše posle tretiranja na njivi, mogu da je sakupe u određene kontejnere. Za sada ih u Srbiji imamo na 150 lokacija", ističe Dimitrije Dokić iz Galenika fitofarmacije.

U Udruženju proizvođača pesticida SEKPA kažu da je neophodno da ovu akciju proširi i sistemski uredi država. Traže i da se što pre donese novi Zakon o primeni pesticida.

"Da imamo registar poljoprivrednih proizvođača koji koriste sredstva za zaštitu bilja da ti poljoprivredni proizvođači prođu kroz adekvatnu obuku tako da prilikom kupovine sredstava za zaštitu bilja mogu da kupuju samo oni koji su prošli ovu buku, to je i praksa u EU", kaže Dragana Dimitrijević iz Udruženja proizvođača pesticida SEKPA.

Kurs o primeni pesticida u Srbiji završilo je tek oko 3.000 poljoprivrednika, a za sistemsku edukaciju nije bilo novca.

Kilogram zapaljene plastične ambalaže od pesticida zagadi životnu sredinu kao 10 tona uglja. Retki su oni koji štite prirodu od sebe, ali i sebe same od štetnih hemijskih supstanci.

broj komentara 0 pošalji komentar