Nikolić: Sećanje na žrtve genocida je sveta obaveza

Tomislav Nikolić je poručio da žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini ne smemo zaboraviti - da je ljudski i hrišćanski oprostiti, a da je sveta obaveza pamtiti ih i sećati se.

Ovde možete pročitati ceo govor predsednika Tomislava Nikolića

Istakao je da je naša dužnost da ne prestanemo da istražujemo to stradalno mesto sve dok poslednja žrtva ne bude imenom i prezimenom prepoznata, upisana i ostavljena budućim generacijama na čuvanje.

"Naš oproštaj nije teško zaslužiti - mi od današnje Hrvatske ne tražimo da nas voli ako to ne ume - dovoljno je da pokaže da želi da uzvrati prijateljstvo koje joj nudimo", rekao je Nikolić na obeležavanju Dana sećanja u Donjoj Gradini.

Poručio je Hrvatskoj da se odvoji od ustaških zločina i da se ne plaši suočavanja sa delom mračne istorije u kome nije ni učestvovala, kao i da ne dozvoli da je neko uvede u zločin zaborava zločina.

"Naša ruka je pružena, da ne bismo morali da obeležavamo stradanja nekih novih Krstića, Dumitrovića, Bienenfela, mnogih čija je sreća i nesreća što nisu Hrvati", rekao je Nikolić.

Podsetio je da protiče osma decenija od mučeničke smrti na stotine hiljada nevinih ljudi, koji su "imali sreću da budu rođeni kao Srbi, i nesreću da potpadnu pod vlast ustaških zlikovaca kojima je bilo na pameti samo uništavanje Srba".

"Još nismo do kraja istražili sve grobnice i jame po Donjoj Gradini, naročito Savu, najveći srpski grob od izvora do ušća. Ovde su divlje zveri mučile, skrnavile, iživljavale se, ubijale nožem, maljem, davile u reci, retko pucale, da se ne bi čulo, u decu, u svoje dojučerašnje komšije, prijatelje, sugrađane druge vere i nacije", rekao je Nikolić.

Istakao je da to što su decenije prošle od stravičnog ratnog zločina genocida nije razlog zašto u svetu ćute i gledaju da se to što manje pominje.

"Razlog je što su pobijeni Srbi, a ubice su bili Hrvati. Nama danas udaraju žig zlikovca, a zlikovcima stavljaju oreol žrtve. Donja Gradina se ne uklapa u tu dirigovanu podelu naroda. Da je od bezumne ruke ustaškog terora stradao samo jedan nevin čovek pa je mnogo, a kamo li stotine hiljada dece, žena, nejači čija je jedina krivica u tome što su bili Srbi, Jevreji, Romi", rekao je Nikolić.

Navevši da je preko 700.000 stradalnika jasenovačkog logora, od čega je preko 360.000 završilo u donjogradinačkim jamama, Nikolić je istakao da se ne radi o brojevima već o ljudima koji su imali ime i prezime, porodice, koji su živeli svoje živote, "rađali se, ženili i umirali na svojoj zemlji i u svojoj kući koja se vekovima nasleđivala".

Da je od bezumne ruke ustaškog terora, dodao je, stradao samo jedan nevin čovek pa je mnogo, a kamo li stotine hiljada dece, žena, nejači čija je jedina krivica u tome što su bili Srbi, Jevreji, Romi. 

Nikolić je istakao da o načinima ustaškog mučenja dovoljno govore podele na vrste jama po Donjoj Gradini.

"Postojale su tri vrste masovnih grobnica: one u koje su saterivani ljudi i potom ubijani maljevima, one u koje su bacani već ubijeni logoraši i one u kojima su ukopavane kuvane i paljene kosti, ljudski ostaci iz takozvane tvornice sapuna i spaljivanja leševa", rekao je Nikolić.

Naglasio je da je Donja Gradina najveće stratište jasenovačkog logora, da su "ustaški dželati" tu ostavili 105 masovnih grobnica od preko 10.000 kvadratnih metara i još 22 čija veličina još uvek nije utvrđena.

Nikolić je istakao da se u strašnoj statistici ne sme zaboraviti ljudski lik žrtve, navodeći imena stradalih, među kojima su deca od četiri i šest godina.

"Još nismo završili ovaj strašan popis", rekao je Nikolić.

Ceremonija u spomen području Donja Gradina počela je polaganjem venaca na grobnom polju "Topole", nakon čega je na grobnom polju "Hrastovi" služen parastus na srpskom, jevrejskom i ruskom jeziku.

Parastos za pravoslavne žrtve logora Jasenovac služio je vladika banjalučki Jefrem, za stradale Jevreje molitvu je služio rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel, dok je u ime ubijenih Roma molitvu govorio Dragoljub Acković.

Dodik: Sloboda za Srba je uvek vezana za državu

Posle umetničkog programa, prisutnima se obratio predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, a zatim i predsednika Republike Srpske Milorad Dodik.

Dodik je poručio da vreme u Donjoj Gradini više ne teče, jer su "kazaljke stale pre 71 godinu" i da nas to opominje na jedan od najtragičnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji.

Dodik je istakao da su na najsvirepije načine ubijani ljudi samo zato što su druge nacije, druge vere, ili ideologije.

"Život je ovde pobedio smrt, hrabrost je pokorila kukavičluk, ali istina o tome šta se zbilo na ovoj zemlji do danas nije uspela nadglasati laž. O žrtvama jasenovačkog logora se ne govori mnogo, iako bi se o tome trebalo govoriti što glasnije - ko će drugi bditi nad tim ako ne mi", rekao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske rekao je da jasenovačke žrtve opominju da slobode za Srbe nije bilo kada nisu imali svoju državu.

"Kada nismo imali državu bili smo ubijani", rekao je Dodik na obeležavanju Dana sećanja u Donjoj Gradini.

"Na ovom svetom mestu svaka reč odjekuje tupo i deluje sitno i beznačajno, jer je zaglušujući vrisak žena i deca, plač starih i nemoćnih, vapaj izmučenih, trajno obeležilo ovo mesto tuge", kaže Dodik.

Dodao je da je proboj Jasenovačkog logora jedna od najvećih pobeda, izvojevana u tišini, ali da ostaje trajno pitanje zašto nije bilo ranije napada na Jasenovac i oslobađanje. 

"Zašto se čekalo da se fašizam pobedi u Evropi. Zašto je vlast bivše Jugoslavije skrivala ovaj zločin, zašto su u ideologiji koju su širili skrivali da su nas ovde pobili", upitao se predsednik Srpske.

Ukoliko se ne sećamo svojih mrtvih i stradalih, ukazao je, zaboravljamo sebe, ono što jesmo i što treba da budemo.

"Ukoliko ne budemo pamtili prošlost, ukoliko ne budemo budno motrili budućnost onda ćemo kao narod biti ranjivi. Jasenovačko stradanje nas podseća kako jedan narod iako mali ume biti jak i žilav i kako uspeva odoleti iskušenjima", kaže Dodik.

Naglasio je da će Srbi kada su kao narod preživeli jasenovačku golgotu preživeti i današnje političke manipulacije i zamke koje se nameću.

"Jasenovački novomučenici opominju nas da je naša sloboda uvek vezana za državu i da slobode nije bilo kada nismo imali državu", poručio je Dodik.

Predsednik Srpske poručio je da je ona nastala kao potreba srpskog naroda da živi slobodno u svojoj državi, "nastala je kao plod kolektivnog sećanja našeg naroda na stradanje na Drugi svetski rat u uslovima kada nije imala državu".

Naveo je da srpski narod mora biti uvek okupljen i da ne sme da izgubi ideju slobode i države.

"Poštujemo Dejtonski sporazum i Ustav Bosne, vratite nam našu autonomiju i nećemo ništa više", rekao je Dodik i dodao da Srpska ne može da živi u uslovima stalnih otimanja nadležnost i prenosa na drugi nivo.

Republika Srpska, kako kaže, želi da bude deo integracionih procesa na prostorima BiH, da postoji podrška svih na putu ka EU, ali da na tom putu Srpska želi da bude vidljiva i uvažena.

Podsetio je da je saradnja Srpske sa Srbijom prirodna i logična, da će biti nastavljena i da žele jaku Srbiju.

Danu sećanja, pored predsednika, prisustvovali su i delegacija Vlade Srbije i najviši politički vrh Republike Srpske.

Vence je položila 21 delegacija - predsednici Srbije i Republike Srpske, zatim predstavnici dve vlade, preživeli logoraši, boračka udruženja, kao i ambasadori, među kojima i predstavnici Izraela i Nemačke.

Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH. To je bilo jedno od najvećih stratišta gde su ubijani mahom Srbi, Jevreji i Romi.

Na osnovu prvih eshumacija koje je uradila državna komisija Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a koje je potvrdio i centar Simon Vizental, zaključeno je da je u jasenovačkim logorima nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

Međutim, u memorijalnom kompleksu Jasenovac, koji danas pripada Republici Hrvatskoj, navode se kao žrtve samo oni koji su identifikovani, odnosno 83.145 ubijenih.

Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je više od 20.000 dece.