Radnička prava u Srbiji između zakona i prakse

Od primernog radnika sa ocenom pet, predsednik Samostalnog sindikata u DIS-u Ivica Kostić je u jednoj domaćoj trgovini u rekordnom roku stigao do ocene jedan i najniže zarade. Put je vodio preko namere da osnuje sindikat. Pre dve godine taj sindikat okupio je 90 članova.

"Ostalo je nekih 10 posto ljudi na koje se i dan danas vrši pritisak, atakuje, dobijaju kazne, pred otkaz rešenja", kaže Kostić.

Pored Samostalnog sindikata u DIS-u, Ivica Kostić kaže da postoji još jedan, kako ga radnici zovu "gazdin sindikat".

Da je Ivica kao poverenik Samostalnog sindikata izložen neprijatnostima na poslu, potvrđuju i potpisi njegovih kolega. Sve to uputio je i direktoru, koji ne reaguje.

Ni sedam dana nakon obraćanja RTS-a poslovodstvu DIS-a da odgovori na pitanja o sindikalnom organizovanj u kompaniji i tome da li su navodi predsednika Samostalnog sindikata o pritiscima na radnike tačni, među nadležnima u DIS-u RTS nije dobio sagovornika ali ni pisani odgovor.

U sindikatu trgovine potvrđuju da je u tom slučaju reč o drastičnom kršenju sindikalnih prava, ali i da je situacija u 95 odsto trgovina slična.

Radoslav Topalović iz Sindikata trgovine SSSS-a kaže da nakon učlanjenja u sindikat, šef poslovnice zove radnike i nagovara ih da se iščlane, uz pretnje da će članstvo uticati na njihov radno-pravni status u preduzeću.

Ministarstvo rada naglašava da na osnivanje sindikata poslodavci ne bi smeli da imaju nikakav uticaj.

Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić kaže da u svakoj firmi zaposleni mogu slobodno da se udružuju.

"To je nešto što je garantovano zakonom o radu. Postoje poslodavci koji ne razumeju potrebu osnivanja sindikata i naravno postoje oni koji krše zakon", kaže Lazić.

Za takvo ponašanje, pored novčane predviđena je i krivična kazna zatvora do dve godine.

U praksi ova druga kazna nije zabeležena. Veliki problem zaposlenih u privatnom sektoru je plaćanje prekovremenog i rada praznikom.

Radoslav Topalović kaže da radnik radi za prvi ili drugi maj i ne dobije plaćeni ili prekovremeni rad, nego eventualno dobije slobodan dan.

Zoran Lazić objašnjava da zakonom nije predviđeno da se daje slobodan dan za rad u vreme praznika i da rad za vreme praznika mora da se plati, po zakonu najmanje 110 odsto.

Prekovremeni rad se plaća najmanje 26 odsto više. Zaposleni u toku nedelje ima pravo na jedan slobodan dan.