Pruga Brčko-Banovići, sedam decenija od prve radne akcije

Pruga uglja i hleba, kako su je zvali, iz Bosne je ka Vojvodini vozila preko potreban ugalj, a iz vojvođanske žitnice, u Bosnu - brašno. U njenom građenju učestvovalo je više od 60.000 mladinaca iz Jugoslavije i 2.000 iz inostranstva.

Kakvim su zanosom vođeni, možda najbolje potvrđuje tunel Majevica, dugačak 394 metra, koji je završen za svega 120 dana, a da nijedan omladinac do tada nije imao nikakvog iskustva u tom poslu.

"Toliko su mi bile krvave ruke da nisam mogao da držim kašiku u rukama", kaže Simo Tomić iz Užičko-zlatiborske omladinske radne brigade.

Radilo se, onako, kako istorijski trenutak izgradnje zemlje traži, a ne kako prilike dozvoljavaju.

"Otimali smo se za lopate, za kramp. Bilo je naporno, ali se radilo sa velikom voljom. Osećalo se da će sutra biti bolje. Tu sam naučio kakav čovek treba biti i raditi i kako treba poštovati i sebe i druge", ističe Tomić.

Zabeleženo je da je tokom građenja te prve omladinske pruge, iskopano više od 1.360.000 kubnih metara zemlje i gotovo 135.000 kubnih metara kamena, prokopana dva tunela i 22 mosta. Omladinske radne brigade su svojoj zemlji poklonile više od tri miliona radnih dana.

Radivoje Lapčević iz Sandžačke omladinske radne brigade napominje da nije bilo ničega što se nije moglo uraditi. "Volja je bila jača od snage. Osećao sam da mi klecaju noge čak i kada sam gurao prazna kolica", dodaje Lapčević.

Na prugu su stizali bosonogi, neuhranjeni i nesigurni mladići, devojke pa i dečaci, a sa gradilišta odlazili junaci.

"Radili smo za svoju zemlju i to je za nas bila svetinja", poručuje Radivoje Lapčević. Naglašava da bi njegova generacija opet sve ponovila.

Na prugama se i učilo i zabavljalo, i utvrđivalo bratstvo i jedinstvo. A posle Brčkog - Banovići, usledile su Šamac - Sarajevo, Nikšić - Titograd, Doboj - Banjaluka, i za samo pet godina, Jugoslavija je dobila 475 kilometara novih pruga.