Međunarodni praznik rada

Praznik je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma. Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale odlučio je da se od 1890. godine - Prvog maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.

Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

U Srbiji, prethodnih godina, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" organizovali su u protestne šetnje i okupljanja.

Ove godine, Savez samostalnih sindikata Srbije poručio je zaposlenima da, s obzirom na to da Prvi maj ove godine pada na veliki hrišćanski praznik Uskrs, provedu u duhu vekovne tradicije, u krugu najbližih i porodice.

"Ove godine, 1. maj - Međunarodni praznik rada, obeležavamo u danu kada većina pravoslavnih vernika proslavlja Uskrs, najveći hrišćanski praznik, praznik kojim se slavi Isusov povratak u život", navodi se u saopštenju Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Uskrs je, dodaje se, praznik pobede života, Prvi maj - dan radničke i sindikalne borbe.

"I jedan i drugi su simbol stradanja, vizije i borbe za bolji, lepši, pravedniji, slobodniji i humaniji svet", poručuju sindikalci i podsećaju da su prethodnih decenija i godina pozivali i organizovali prvomajska protestna okupljanja i šetnje, ukazujući na nezadovoljstvo zaposlenih sve manjim pravima, sve nižim zaradama i penzijama, opominjući da je nezaposlenost, posebno mladih, ogromna, sa malim izgledima da pronađu dostojan i siguran posao.