Manastir Draganac, duhovni svetionik Srba Kosovskog Pomoravlja

Manastir Draganac iz 14. veka jedina je svetinja u Kosovskom Pomoravlju o kojoj brine monaško bratstvo Raško-prizrenske eparhije. Taj duhovni svetionik pravoslavnih Srba, stožer je njihovog opstanka na tim prostorima.

Zvona sa zadužbine kneza Lazara posvećene blagovesniku Gavrilu, prolamaju se Pomoravljem. Svetinja se pominje 1381. godine u vladarevoj povelji o vlastelinstvima Manastira Ravanice. Nadomak Draganca živi i opstaje znatan broj Srba. Starosedeoci desetak sela s ponosom govore o obnovi hrama pre sto pedest godina, prilozima verujućeg naroda.

 

Arhimandrit Ilarion iguman Manastira Draganac kaže da se u odnosu na mogućnosti trude da manastir duhovono obnove.

"Tu trenutno živi desetak ljudi, a i konaci se trenutno obnavljaju. Ovo mesto je otvoreno za sve ljude dobre volje, a trudimo se da prikažemo monaško gostoljublje", dodaje arhimandrit Ilarion.

Arhimandrit navodi da u Kosovskom Pomoravlju zajedno sa novobrdskim krajem ima tridestak hiljada Srba.

U manastirskim zgradama radila je jedna od prvih srpskih osnovnih škola. Meštani, ali i oni koji nisu iz gnjilanskog kraja pohode svetinju.

"Manastir je prelep. Volimo da obilazimo manastire, da se molimo bogu. To nam je nada i spas u ovim teškim vremenima", kaže Nenad Nikolić iz Gračanice

Da Srbi žele da opstanu na pradedovskoj zemlji, potvrđuje i sve veći broj novorođenih - potomaka onih koji u ovo naše vreme zidaju manastirski konak.

broj komentara 0 pošalji komentar