Potpis roditelja na đačku fotografiju

Fotografije na zidu škole - svedočanstvo o uspesima i druženju učenika koji su je pohađali u protekle četiri decenije.

Međutim, da fotografija ne mora da bude samo lepa uspomena, uverili su se u školi "Drinka Pavlović". Jedan roditelj žalio se jer je njegova ćerka fotografisana bez njegove saglasnosti, a fotografija objavljena u đačkom listu na internet strani škole.

Direktor OŠ "Drinka Pavlović" Uroš Momčilović kaže da su bili iznenađeni tim postupkom, koji se desio u osmom razredu. Podsetio je da je dete prethodnih sedam godina normalno fotografisano u odeljenju, čak je roditelj donosio fotografije svog deteta i molio da se objave na sajtu škole zato što je postigla određene rezultate na takmičenjima iz pojedninih predmeta.

Bez obzira na to, roditelj je upravu, zaključak je Zaštitnika građana. Objašnjava - prema domaćim zakonima i međunarodnim konvencijama, škole su dužne da pre fotografisanja dece za to dobiju pismenu saglasnost roditelja i da ih obaveste kako će se fotografije koristiti.

Koliko se škole pridržavaju tih odredaba, trebalo bi da kontrolišu gradski sekretarijati za obrazovanje i dečiju zaštitu.

"Nažalost, imamo situaciju da gradski sekretarijat nekada postupa i kontroliše rad škole, ali taj segment nekako previdi, znači ne bavi se time da li su roditelji i deca dali saglasnost da budu fotrografisani i jednostavno to su one situacije gde mi i dalje ukazujemo sekretarijatima na neophodnost da i na to obrate pažnju", kaže Gordana Stevanović, zzamenica Zaštitnika građana za prava deteta.

Posle ove opomene, škola je za svako novo fotografisanje tražila saglasnost roditelja.
"Broj roditelja koji se izjasni da nisu saglasni da im se deca fotografišu je jako mali, možda četiri do pet roditelja ukupno u školi", rekao je Uroš Momčilović.

Na jednoj strani roditelji koji gotovo o svakom koraku svog deteta upoznaju prijatelje na društvenim mrežama, a na drugoj - oni koji po svaku cenu žele da sačuvaju privatnost svoje dece. I ta krajnost može da naškodi detetu, poručuju sociolozi.

"Nesvesno traže od dece da budu isključena iz svakodnevnog života, života njihovih vršnjaka. Ono što oni mogu da rade jeste da pokušavaju da ih edukuju do koje mere, na koji način da prezentuju sebe u onlajn svetu uvek imajući na umu to da sve ono što tu bude zabeleženo nikada praktično neće nestati", kaže Dalibor Petrović, sociolog.

Iako istraživanja pokazuju da su deca svesnija opasnosti u onlajn komunikaciji, nivo znanja o tome i načinu zaštite nije dovoljan. Pored roditelja, škole su dužne da ih obrazuju o rizicima od zloupotrebe ličnih podataka i nasilja na internetu.