Stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido

20.50 - Tomislavu Nikoliću dodeljena titula počasnog građanina Opštine Krf. 

20.10 - Predsednik Srbije odlikovao Opštinu Krf Sretenjskim ordenom na svečanosti u Staroj palati. 

17.15 - U rekonstruisanoj Srpskoj kući na Krfu svečano je otvorena nova stalna postavka "Srbi na Krfu 1916-1918", koju je posetio predsednik Nikolić sa suprugom.

14.55 - Uz državne i vojne počasti položeni venci u "plavu grobnicu". Uz predsednika Nikolića išao je komandant Garde VS general major Milomir Todorović u uniformi srpskog oficira iz Prvog svetskog rata.

11.00 - Bratstvo grčkog i srpskog naroda skovano za večnost, poručio je predsednik Nikolić u obraćanju prisutnima na Vidu.

10.45 - Predsednik Opštine Krf Kostas Nikolozas poručio da nikada više na ovaj način ne treba dokazivati prijateljstvo.

10.25 - Predsednik Tomislav Nikolić je na Vidu položio venac na spomen-kosturnicu u čast srpskim vojnicima.

9.55 - Počela ceremonija obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na ostrva Krf i Vido. 

Vojničkim verskim pomenom na Vidu, koji su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i predstavnik Grčke pravoslavne crkve, počelo je obeležavanje 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva.

Uz sve vojne počasti, usledilo je polaganje venaca u mauzoleju – spomen-kosturnici, a zatim i kod Mornaričkog krsta. Vence su prvo položili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Opštine Krf Kostas Nikolozas, a poštu palim srpskim junacima odali su i ambasadori Francuske, Rusije, Italije, Velike Britanije u Srbiji, ministri u Vladi Srbije.

Nakon intoniranja himni Republike Srbije i Republike Grčke, prisutnima su se obratili predsednik Krfa, zamenik grčkog šefa diplomatije Janis Amanatidis, kao i predsednik Srbije.

Tomislav Nikolić je, u obraćanju prisutnima, poručio da je bratstvo grčkog i srpskog naroda pre 100 godina skovano za večnost, zauvek utkano u naše biće, "kao deo stradalne i junačke istorije Srbije".

Srbija, poručio je, nikada neće zaboraviti da su se zajedno sa srpskim borcima na tom frontu borili i ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije...

Dodao je da već jedan vek Vido pominjemo kao "ostrvo smrti", zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, gladi...

"Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece. Nepun kilometar dalje, u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, Kraljevina Srbija: Narodna skupština, Mitropolija, opštinske uprave, škole, Poreska uprava, štamparija... i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa", naveo je Nikolić.

Srpsku delegaciju na Vidu i Krfu, predvođenu predsednikom koji je tamo sa suprugom Dragicom, čine ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Ivan Tasovac.

Ceremoniju je pratio bogat umetnički program, kao i komemorativna svečanost na otvorenom moru "plava grobnica".

Potresna svečanost kod "plave grobnice"

Predsednik Nikolić, gradonačelnik Nikolozas, ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, sa broda grčke obalske straže, uz državne i vojne počasti, položili su vence u "plavu grobnicu".

Uz predsednika Nikolića išao je komandant Garde VS general-major Milomir Todorović u uniformi srpskog oficira iz Prvog svetskog rata, a komemorativnoj svečanosti na otvorenom moru, između ostrva Krf i Vido, prisustvovao je veliki broj građana.

Mnogobrojni građani su pratili potresnu svečanost, sa trajekta i sa još jednog broda, neki noseći majice sa likom izviđača srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Dragutina Matića, ovekovečenog u karakterističnoj pozi, sa natpisom "Hvala vam".

Mnogi su nosili srpske šajkače sa natpisom "Krf 100 godina", sa slikama svojih predaka i natpisima "I dedovi naši su bili junaci", "Gvozdeni puk", "Hvala, zahvalni potomci", poneko u narodnoj nošnji, u opancima, noseći gusle, srpske, grčke zastave...

Veoma je dirljiv trenutak kada je brodska sirena tužno i dugo parala vazduh, srpska vojna lica, kao i vojni predstavnici saveznika iz Prvog svetskog rata salutirali su, recitovana je pesma Milutina Bojića "Plava grobnica", a ni na jednom mestu kao kod ostrva Krfa i Vida, u plavim dubinama Jonskog mora, pesma "Tamo daleko" ne može da izazove toliko emotivne i jake reakcije kod Srba.

Gotovo svi prisutni su, zagrcnuti, brisali suze, bacali cveće u more, uz "Tamo daleko, gde cveta beli krim, tamo su živote dali zajedno otac i sin", a nakon pesme čuli su se povici "Srbija" i "Živela Srbija".

Nakon ceremonije, brodovi su se tiho, gotovo nečujno povukli unazad i ostavili mnogobrojne vence, bele kale, cveće, da se lelujaju na modroplavim talasima.

Srpska kuća - bol i ponos za posetioce

U rekonstruisanoj Srpskoj kući na Krfu svečano je otvorena nova stalna postavka "Srbi na Krfu 1916-1918", koju je posetio predsednik Nikolić sa suprugom, a kustos Ljuba Saramandić rekao je da je to zdanje kroz čije prostorije prođe najveći broj naših građana, izvan granica Srbije.

Saramandić je pohvalio vladu Srbije, koja je samo za tri zimska meseca rekonstruisala dotrajalo zdanje i postavila novu stalnu izložbenu postavku "Srbi na Krfu 1916-1918".

"Nakon celog veka, dva osećanja - bol i ponos, prožimaju se kod posetilaca, hodočasnika, gotovo na isti način. Zanimljivo je da je grčka reč za bol upravo ponos i moje duboko uverenje je da je bol kratkotrajan, katarzičan, oslobađajući, a ponos nešto s čime se ljudi vraćaju u Srbiju", rekao je Saramandić.

Naglasio je da je, za 15 godina koliko je kustos Srpske kuće na Krfu, najčešći utisak je da svako onaj ko se oseća pripadnikom srpske nacije, ili građaninom Srbije, mora bar jedanput da dođe na to mesto, inače će u sebi nositi veliku prazninu.

"Pozvao bih sve građane Srbije, strance, da dođu i shvate zašto je za nas ovo ostrvo "srpski Jerusalim"", rekao je Saramandić.

Direktor Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić naglasila je da je izložba glas i odjek potomaka, sećanje i ogroman pijetet prema našim precima, koji su posle veličanstvenih pobeda 1914. i u izuzetno teškim okolnostima 1915. izabrali, sada znamo, najteži način da spasu čast srpske države i naroda.

Srpska kuća inače je i počasni konzulat Republike Srbije na Krfu, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prilikom današnje posete, napisao je u Knjizi utisaka da je oduševljen postavkom.

"Znate da sam dolazio ranije, sada znate da neću prestati da dolazim. Ovde treba da dođe svako ko je na Krfu imao nekog pretka. Neka svako ispuni taj zavet i za Srbiju ne treba brinuti", napisao je predsednik.

Svečanom otvaranju nove stalne postavke prisustvovali su i počasni konzul Spiridon Mastoras, ministri u vladi Srbije Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Ivan Tasovac, ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, ambasador Velike Britanije Denis Kif, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, mitropolit Amfilohije, izaslanici ambasada država saveznica iz Prvog svetskog rata, kao i mnogobrojni građani.

Postavka Srpske kuće sada je osavremenjena, uvedene su nove tehnologije za prezentaciju brojnih dokumenata i eksponata, a slikar iz Beograda, Milan Milosavljević Deroks, sa koautorom Nemanjom Kalezićem, oslikao je mural "Preko Vezirovog mosta", koji sada krasi stepenište Srpske kuće. Srpska kuća na Krfu radi od 1. aprila do 31. oktobra.

Predsednik Nikolić dobio je titulu počasnog građanina opštine Krf.

Premijera filma "Srbi na Krfu"

Upriličena je i premijera filma Slađane Zarić "Srbi na Krfu", kao i svečano otvaranje nove stalne postavke u "Srpskoj kući".

Albanska golgota je ustaljeni naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/16.

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije veliki broj vojnika je umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Francuska vlada je 28. januara odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska i od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzani prevoz, te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.

Prvo iskrcavanje na "ostrvu spasa", kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej. Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u „"ostrvo smrti“", a more oko njega u „"plavu grobnicu“", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.

Grčke vlasti i dalje ne dozvoljavaju nikakvu gradnju na Vidu, niti komercijalizaciju tog prelepog ali za srpski narod stradalnog mesta.