Beogradskoj hronici Zlatni beočug

Među dobitnicima Zlatnog bečuga je i redakcija Beogradske hronike RTS-a koja je dobila posebno priznanje za trajni doprinos kulturi.

Zlatni beočug za 2015. godinu, koji 45. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, uručen je laureatima na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Prisustne je pozdravio generalni sekretar KPZ Beograd Živorad Ajdačić naglasivši da je Zlatni beočug priznanje za zaokružene duhovne vrednosti i dostignuća, podsetivši da tvorci te nagrade Vasko Popa, koji je dao i ime nagradi, Radomir Stević Ras i Jevta Jevtović.

"Ako bi se poređala sva imena dosadašnjih dobitnika ove nagrade, videlo bi se da je to imenik najuspešnijih, a knjiga sastavljena od tekstova obrazloženja za nagradu predstavljala bi svojevrsnu savremenu enciklopediju kulture, umetnosti i nauke Srbije", rekao je Ajdačić.

Predsednik KPZ Beograda Milovan Vitezović rekao je da se "nalazimo u šezdesetoj godišnjici kulturno prosvetnih zajednica Srbije i Beograda, stvorenih da budu najdemokratskiji pokret kulture koji će objedinjavati sve kulturne institucije i udruženja", ali se trećinu tih godina te dve zajednice bore za opstanak.

Vitezović je podsetio na reči Vaska Pope kada je 1968. primao u Beču Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost: „Primam ovu nagradu u prvom redu kao pohvalu pesništvu moga naroda i njegovom jeziku. Pesništvo Srba od svojih početaka do danas predstavlja značajan organski nezaobilazan deo evropske književnosti".

Iskoristio je svečanost uručenja nagrade koju je stvorio Vasko Popa i u ime KPZ Beograd pokrenuo predlog da se velikom pesniku podigne spomenik na Terazijama.

Izvanredni Zlatni beočuga za životno delo pripao je džez trubaču, kompozitoru i aranžeru Dušku Gojkoviću i književniku Rajku Petrovu Nogu.

Arhivu Jugoslavije, Beogradskom sajmu knjiga i Filološkoj gimnaziji dodeljen je Izvanredni Zlatni beočug.

Zlatni beočug za trajan doprinos kulturi uručen je novinarki i književnici Jasmini Ani, ansamblu "Tamburica 5", rok muzičaru i kantautoru Momčilu Bajagiću Bajagi, književniku Branislavu Veljkoviću, reditelju Mihailu Vukobratoviću, književnom kritičaru prof. dr Radivoju Mikiću.

Nagrađeni su i filmski producent Miroslav Mogorović, dramski umetnik Marko Nikolić, Osnovna škola "Vasa Čarapić" (Beli Potok), umetnički fotograf i snimatelj RTS-a Branko Pelinović, vajar prof. dr Dragan Radenović, restoran "Madera", profesor književnosti dr Boško Suvajdžić, Fakultet za kulturu i medije i Festival duhovne muzike "Horovi među freskama".

U ime nagrađenih zahvalio je Rajko Petrov Nogo istakavši da "biti beočug u lancu kulturnog kontinuiteta, kulturne sabranosti i sabornosti, znači imati samosvest da si čestica u srpskom okeanu smisla, to znači znati da si, makar i mala spona s kojom se taj niz na okupu drži. A možeš biti i alka u lancu besmisla", dodao je Nogo.

"Vama je poznata organizovana rabota u današnjoj srpskoj kulturi. Prvo se visoka književnost izjednači sa trivijalnom. Zatim se trivijalna promiče u centar, a visoka na marginu. Ako ta rabota dugo traje, a traje, eto svakojakih raspamećenja. Eto željene promene svesti i identiteta. Eto novih ponosnih ljudi koji kliču: Onaj sam koji nisam. Eto sebemrzitelja koji su, kako bi rekao lovćenski jasnovidac, zarobili sebe u tuđina", upozorio je Nogo.

Posebna priznanja za trajni doprinos kulturi Beograda dodeljene su emisiji Beogradska hronika RTS-a, Ilustrovanoj Politici i televiziji Studio B.

Godišnja nagrada KPZ Beograda pripala je akciji "Negujmo srpski jezik" Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Filološkog fakulteta u Beogradu i Biblioteke grada Beograda.

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević je, zahvalivši na priznanju, rekao da je akcija nepretenciozno zamišljena kao akcija budilica koja skreće pažnju na probleme opšte jezičke kulture i pismenosti, ali reakcije i pohvale koje su usledile su ih uverili da prostora za negovanje srpskog jezika ima i previše.

Vukosavljević je naglasio da su ciljevi akcije da bude podsticaj svim institucijama koje se bave jezikom da se aktivnije uključe i da u prostor, obično namenjen industriji spektakla i zabave, kao što su televizijski spotovi, prodre bitka za srpski jezik.