Srce bolje kuca uz zdrave životne navike

Godišnje u Srbiji oko 30 hiljada ljudi doživi akutni infarkt srca. Svaki drugi pacijent zahteva hitnu intervenciju na krvnim sudovima. U Beogradu dnevno između 10 i 15 osoba zadesi infarkt srca.

"Imao sam infarkt, ugrađena su mi dva stenta, radio sam bukvalno sve ono što ne treba, ako gledate spisak razloga za infarkt ja sam sve ispunjavao - za cigarete, da, jelo piće, štiklirano, fizička aktivnost, apsolutna nedostatak iste, preživeo sam", kaže Borislav Lubardić.

Onda se posvetio zdravom životu. Danas ima 15 kilograma manje, i redovno ide na kontrole. Međutim, na izbor lekova koje dobija, ne može da utiče.

"Napreduje medicina, farmakologija, bolji lekovi i efikasniji nama nisu dostupni. Bilo bi lepo tu nešto promeniti, ako smo uradili ono što je do nas, onda bi bilo dobro i da nas država ispoštuje u drugom delu", kaže Lubardić.

To očekuju i lekari koji se svakodnevno trude da pomognu obolelima koji su imali akutni infarkt miokarda.

"Mi smo zemlja koja je jako dobro razvila program ugradnje stenta u infarktu, i istakli smo se u Evropi po razvoju toga. Stent je spas", kaže direktorka KBC "Bežanijska kosa" Marija Zdravković.

"S druge strane kada je reč o lečenju, lekovi koji se daju da se ne bi pokvarilo ono što je urađeno, i koji se koriste širom sveta, nisu na pozitivnoj listi i nisu dostupni pacijentima ukoliko ih sami ne kupe", kaže Slobodan Obradović sa VMA.

Struka kaže da bi ti lekovi mogli da smanje mortalitet za jedan odsto, odnosno da bi to značilo najmanje 300 spasenih života godišnje, jer ne bi dolazilo do tromboze stentova i ponovnih srčanih udara.

"Vrlo je malo lekova koji su u stanju tako veliku korist da naprave. Oni praktično sprečavaju te neke važne događaje, na prvi pogled su skuplji a zapravo su jeftiniji jer smanjuju nove hospitalizacije, nove infarkte. Ne bih voleo da se sve završi na lekovima, jer je 50 odsto na samim pacijnetima, i na prevenciji", kaže Obradović.

I tako se krug zatvara, o našem zdravlju moramo da brinemo i mi sami. Ali i lekari i pacijenti sa nestrpljenjem očekuju drugu polovinu godine i najavu da će lista lekova koji se izdaju o trošku države biti proširena, odnosno da će, posle pet godina, na listu dospeti i inovativni lekovi.