Šabić: Neodgovoran pristup prema zaštiti podataka

"Suočeni smo sa jednim nedopustivo neodgovornim pristupom države i ja sam upozorio u izveštaju koji sam danas poslao skupštini da će to predstavljati ozbiljno otežavajuću okolnost kada se otvore poglavlja o pravima," rekao je Šabić na predstavljanju "Vodiča za organe vlasti - zaštita podataka o ličnosti".

On je istakao da je nemoguće objasniti, kako je rekao, takve flagrantne propuste.

"Nama definitivno predstoji, i to imperativno zahtevaju okolnosti, radikalae promene odnosa države prema oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ako to izostane, ne treba da se čudimo čitavom nizu flagrantnih problema," rekao je Šabić.

On je ukazao da se kasni na tri bitna plana - na normativnom, jer su propisi daleko od usklađenosti, ne samo sa standardima EU, nego i sa Ustavom.

Ocenio je i da se aktivnosti držvanih organa na zaštiti podataka o ličnosti u nedopustivo viskom procentu svode samo na aktivnosti poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podsećajući da poverenik treba tu da bude samo u slučaju ekscesa.

Kao najvažnije, on je istakao da se kasni na planu edukacije, kako građana, tako i onih koji se njihovim podacima o ličnosti bave.

Govoreći o vodiču, on je rekao da će on biti vrlo koristan i da će zahvaljujući njemu ljudi koji malo znaju znati više.

"Šer fondacija" predstavila je Vodič, a Danilo Krivokapić iz te fondacije rekao je da je vodič namenjen pre svega organima vlasti, ali da će biti od koristi i svima onima iz privatnog sektora koji koriste podatke.

Podsećajući da je "Šer fondacija" 2014. godine utvrdila da je na sajtu Agencije za privatizaciju dostupan dokument koji sadrži lične podatke o 5.190.396 građana Srbije, njihovo ime i prezime, srednje ime i jedinstveni matični broj, on je istakao da je ta fondacija rešila da istraži koji se podaci prikupljaju u javnom sektoru, ko i na koji način ima pristup podacima građana i koje se mere zaštite primenjuju.

Prema njegovim rečima, rad je započet u aprilu prošle godine obimnim istraživanjem o vrstama obrade i načinima zaštite podataka o ličnosti u javnom sektoru čiji su procesi analizirani i predstavljeni u vodicu.

Kako je rekao, istraživanje je obuhvatilo šest državnih istitucija: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Poreska uprava, Agencija za privredne registre i Gradski centar za socijalni rad Beograd.

Krivokapić je istakao da je najvažnija svrha istraživanja predstavljena u vodiču doprinos boljem razumevanju podataka o ličnosti, značaju njihove zaštite, kao i dužnosti rukovaoca i obrađivača podataka.