Migrantska kriza, pomoć volontera uvek dobrodošla

Sa Novog Zelanda Šon Tuli došao je u Evropu kao turista. U Beograd dolazi kao neko ko želi da pomogne.

"Putujući kroz Evropu čuo sam u medijima da se traže volonteri. Došao sam da pomognem izbeglicama i ostaću koliko god treba", kaže Šon Tuli, volonter sa Novog Zelanda.

Biće u Miksalištu gde dnevno boravi oko 300 migranata. Od početka krize, prošlo ih je 100.000. O njima je brinulo 1.300 volontera iz 58 zemalja. Sada ih ima samo sedam.

Marija Laganin iz "Mikser hausa" kaže da potreba za volonterima kod nas na Miksalištu je zaista velika pošto izbeglice kod nas mogu da izmire veliki broj potreba.

"Na ovoj lokaciji se prikuplja, razvrstava i deli hrana, odeća i higijena za odrsle i decu, pruža se pedijatrijska, lekarska pomoć", kaže Laganin.

U prihvatnom centru u Preševu broj izbeglica znatno je manji nego pre nekoliko meseci. Tako je i sa volonterima.

"Ovde u Preševu imamo tek nekoliko, možda par organizacija koje imaju volontere i uglavnom su iz inostranstva svi ljudi. Ali što se tiče organizacija nevladinih koje su u centru. Imamo dobru saradnju sa njima, i ako je balkanska ruta zatvorena za sada oni i dalje dopremaju pomoć", kaže Nemanja Božović iz Komesarijata za izbeglice u prihvatnom centru u Preševu. 

Pomoć stiže tamo gde je u ovom trenutku najpotrebnija - na grčka ostrva i u kamp Idomeni.

"Nažalost, to nisu oni volonteri koji mogu da pomognu u onim najvažnijim stvarima koje su bitne izbeglicama - a to je da se prehrane, da imaju zdravije higijenske uslove tamo u kampu. Pojavljuje se dosta volontera koji im upotpunjuju vreme u Idomeniju, dakle klovnovi, ljudi koji puštaju muziku, animiraju decu", rekao je Vladimir Banić, novinar RTS-a. 

Oni rade potpuno besplatno i zato ih treba razlikovati od ljudi koji su plaćeni za rad sa izbeglicama. Takvih je, objašnjavaju upućeni, sve više.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da generalno postoji trend da su došle međunarodne organizacije humanitarne i druge, koje angažuju međunarodne profesionalce, koje angažuju i domaće građane da profesionalno, i uz novac pružaju ovu pomoć.

"Iako humanost i volontarizam treba da se ceni i ističe i da se podstiče jer je to jedini održiv način pružanja pomoći u ovakvim problemima", kaže Đurović.

Bez volontera koji su pomagali tokom cele izbegličke krize, migrantske muke bile bi još veće. A mnogi nikada ne bi ni stigli do zacrtanog cilja.