Šta Srbija nudi uz azil?

Iz Somalije je došao dok su granice Evrope bile otvorene za sve izbeglice. Mogao je lako da stigne i do Nemačke, ali nije hteo. U Srbiji je dobio azil, a jezik je naučio sam.

"Ja gledam svaki dan turske serije, i dole piše na srpskom i učim", kaže Fehim Mude, izbeglica iz Somalije.

Kad nauči jezik, planira da upiše fakultet.

"Učim politiku zato što u mojoj država ima mnogo rata, bez politike se ne može", kaže izbeglica iz Sirije.

Politika je hiljade izbeglica i dovela u Evropu. U Srbiji su, za sada, smešteni u desetak stalnih i tranzitnih centara.

U centru u Krnjači je oko stotinu ljudi, mnogi od njih sa malom decom. Na teritoriji Srbije trenutno je oko 2.000 izbeglica, od kojih je 1.500 zatražilo azil. Ali, to što su zatražili azil ne mora da znači da će ovde i ostati.

Zbog toga što nisu sigurni koliko će izbeglica zaista ostati u Srbiji, u Komesarijatu za izbeglice ne žure sa izradom plana za njihovo uključivanje u društvo.

"Do kraja sledeće godine, zahvaljujući tvining projektu biće usvojen plan integracije koji će predvideti kako će učiti jezik, kako će se uključiti u zdravstveni i školski sistem", navodi Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice.

Ako se u Srbiji zadrže dovoljno dugo - mogu da traže posao.

"Po Zakonu o strancima, ako je migrant ušao u proceduru i navrši se devet meseci te procedure, on bi imao pravo na rad. Ali imamo i druga dobra iskustva, neki migranti koji su se zadržali duže, bili su angažovani da rade za komesarijat, ili za neke druge organizacije", kaže Mišković.

Dobra ideja za upošljavanje bila je prezentovana u Mikseru - izbeglice su kuvale, a obroci su koštali 100 dinara. Plan je da se napravi i centar sa više delatnosti koji bi uposlio i veći broj izbeglica.

"Razvijaćemo neke zanate, imaćemo neke edukativne časove i kurseve i verujem da ćemo imati i neke prodajne radnjice, gde bi prodavali hranu sa Bliskog istoka, suvenire i videćemo šta još tu može. Mi ćemo ponuditi ovaj projekat i državi, ali neka ranija birokratska iskustva pokazuju da to ide sporo, a mi nemamo pravo na sporost", napominje Ivan Lalić iz "Mikser hausa".

Sporost muči i izbegličku zemlju snova. U Nemačku je stiglo milion i sto hiljada izbeglica, a polovina još nije u proceduri za azil. Oni koji jesu, od države dobijaju i pomoć i priliku da rade.

"Oni koji su dobili azil imaju pravo na učenje jezika i kurs adaptacije. Imaju pravo na zaposlenje, u istom rangu kao i neko ko ima radnu ili boravišnu dozvolu, ili kao Nemac. Dakle, oni mogu da nađu posao, ali osnovna prepreka je znanje jezika", kaže Lalić.

Prepreka nema za mali broj izbeglica u sicilijanskom selu Korleone. Kako je preneo britanski Gardijan, njih 11 radi na poljima i vinogradima koje je italijanska vlada oduzela od sicilijanske mafije. Zaposleni u Korleoneu imaju smeštaj, hranu i platu od 600 evra. A to je ponuda koja se ne odbija.