Poplavljeno 6.000 hektara, komisija procenjuje štetu

Komisija od danas na terenu procenjuje štetu, a mi ćemo pomoći poljoprivrednicima da obnove proizvodnju, rekla je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Oko 80 odsto poplavljenih površina u Arilju su bili malinjaci, sa dobrog dela voda je povučena, ali će stručnjaci proceniti koliko su oni oštećeni, navela je, dodajući da su u Lučanima štete uglavnom na njivama i to od bujičnih tokova koje su nanele pesak, šljunak i kamen, pa kako nema hemijskih materija, zemljište će moći da se privede nameni.

U Kraljevu, Trsteniku i Vrnjačkoj banji poplavljene površine uglavnom bile pod pšenicom - oko 40 odsto, 10 odsto je činilo krmno bilje, a 50 odsto zemljište pripremljeno za setvu.

"Najvažnije je da nemamo ljudskih žrtava, mislim da neće biti ni izbliza štete onako kako su se u prvom momentu činile", rekla je ministarka.

Ona je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekla da je tokom jučerašnjeg obilaska Lučana i Arilja bilo reči o tome da do poplava ne bi došlo da su brane u tom kraju bile završene.

"Završena je brana Stubo rovni, sada se intenziviraju radovi na brani Rzav, Svračkovo u Arilju. Juče sam bila sa poljoprivrednicima u tom kraju i svi se slažu da ne bi bilo ovih posledica da je ta brana završena", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.

Kako je primetila, došto je na naplatu ono što nije urađeno decenijama, ali je dodala da su u prethodnom periodu preduzeća Srbijavode i Beogradvode izvela radove u 82 opštine, na 302 lokacije i da je na to utrošeno oko tri milijarde i sto miliona dinara.

Naglasila je da su pripremljeni projekti za zaštitu sistema odbrane na još nekoliko lokacija, te da je za te namene iz budžeta obezbeđeno 16 miliona evra, dok se za nove projekte očekuje podrška EU.

U proteklih godinu i po dana pomoć poljoprivrednicima iznosila je osam miliona evra (mehanizacija, semenski materijal, košnice), a u toku je realizacija još jednog projekta od 1, 5 miliona evra, navela je ministarka.

Na sednici je ocenjeno da bi posledice poplava bile manje da neke brane nisu bile predmet privatizacije, da nisu građeni neadekvatni mostovi, kao I da su reakcije pojedinih lokalnih samouprava bile blagovremene.