Vukovci i sa znanjem ispod proseka

Školske uprave Leskovac, Niš i Jagodina su na samom vrhu po broju vukovaca. Zabrinjava, međutim, činjenica da se ponegde ocene u đačkim knjižicama odlikaša ne slažu sa postignućima na završnom ispitu.

Škola "Josif Kostić" u Leskovcu imala je prošle godine 109 osmaka, među kojima 30 vukovaca. Do takvog uspeha, kažu, doveo ih je veliki trud celog kolektiva i učenika, ali i ambicioznost roditelja, koja je dodatni vetar u leđa.

"Odgovorno tvrdim da naša deca zaslužuju taj uspeh koji i postižu. Imamo redovno učesnike na republičkim takmičenjima, čak i prvake države", kaže direktor te škole Ilija Đorđević.

Analize, međutim, pokazuju da se kriterijumi za dodelu Vukove diplome gotovo u svakoj školi tumače na drugačiji način, pa je razlika u rezultatima vukovaca u zemlji – ogromna.

"Ti rasponi su takvi da su praktično razlike između vukovaca koji postižu najviši i najniži uspeh takve da se kreću u rasponu od gotovo dve ocene. U Raškom okrugu postoji 10 odsto vukovaca čije je postignuće manje od republičkog proseka, to znači da ovi vukovci nisu izašli iz osnovne škole ni sa prosečnim znanjem", Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.

Obrazovanje je na sve manjoj ceni, upozoravaju stručnjaci. Ne brinemo više o znanju već isključivo o oceni koja više nije merilo naučenog već uglavnom instrument za upis u bolju školu.

"Sada imate dete koje je videlo da je za ocenu potrebno malo i, ako bismo to uporedili sa nekom sportskom disciplinom, ono sada zna da bi preskočilo prečku, ne mora visoko da skoči jer je prečka postavljena nisko i na taj način ste opšti kvalitet znanja srozali", kaže Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju.

Rešenje je u kontinuiranom usavršavanju nastavnika u oblasti ocenjivanja kao i uvođenje godišnjih jedinstvenih testova na kraju svakog razreda.

"Onda vidimo gde je ko jer ovako vidimo neke potpuno individualne prakse koje međusobno slabo komuniciraju. Kada vam dete kaže da ima četvorku, vi zapravo nemate pojma kakvo znanje iza toga stoji, ma o kom predmetu je reč", smatra Babićeva.

Do tada imaćemo bolesno školstvo, upozoravaju stručnjaci. Suočavanje sa činjenicom da su pojedini lakše došli do boljih ocena – kod drugih koji se više trude stvara anksioznost i razočaranje. Kada se tome dodaju i upis škole preko veze, lažne diplome i na kraju dolazak do dobro plaćenog posla i boljeg životnog standarda – apatija se, nažalost, širi.