"Srbija 1996. uvela internet, a danas ide u korak sa svetom"

Računarski centar Univerziteta u Beogradu je 27. februara 1996. povezao Akademsku mrežu na Internet u saradnji sa provajderom Telefonija (sada BeotelNet), čime je otpočela era korišćenja te tehnologije u Srbiji.

"Odmah kako je uspostavljen, tako je stavljen na mrežu, u roku manjem od 24 sata od kada je antena počela da se montira. To je bio neverovatan rekord, jer je prethodnog dana Telefonija tek oko pet sati izvukla taj satelitski komplet i satelitski resiver sa Cerna", naveo je dekan ETF-a Zoran Jovanović.

Na taj način je povezano nekoliko fakulteta u Beogradu, dok se Beogradski univerzitet umrežio i sa Novosadskim, Kragujevačkim i Niškim. Tada su studenti noćili pred ekranima kompjutera na fakultetu. Danas je problem kako zadržati najbolje IT stučnjake.

"Mi imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Ako ne rešimo ovaj problem, mi ćemo vrlo brzo ostati bez ljudi koji su doprineli svim ovim rezultatima danas, a tada ćemo morati da plaćemo verovatno druge firme da rade naš posao ako ne zadržimo ljude", ističe direktor Računarskog centra Univerziteta u Beogradu Slavko Gajin.

Iako je prvobitna veza bila kapaciteta samo 64 kilobita u sekundi, Srbija je za 20 godina u toj oblasti došla među najrazvijenije na svetu. 

Tatjana Matić je za Tanjug rekla da prema najnovijim istraživanjima, oko 3,5 milijardi ljudi na planeti koristi internet, dok je Srbija po upotrebi informacionih tehnologija i interneta među najrazvijenijim zemljama po stepenu iskorišćenja.

Cilj Ministarstva za telekomunikacije, kako je dodala, jeste da se dodatno radi prevashnodno na infrastrukturi kada je u pitanju dostupnost svetske mreže u ruralnoj sredini.

"To znači da ćemo više raditi na razvoju širokopojasne mreže, koja će omogućiti da ruralno područje na adekvatan način bude digitalno opismenjen", rekla je Matićeva.

Prema njenim rečima, resorno ministarstvo radi i na edukaciji, odnosno usavršavanju i poboljšanju kapaciteta ljudi kada je reč o informacionim tehnologijama.

Kada je reč o upotrebi savremenih tehnologija, potrebno je praviti razliku između digitalnih veština, koju, kako je rekla Matićeva, poseduje većina stanovništva, od digitalne pismenosti.

"Digitalna pismenost je mnogo širi pojam i podrazumeva, ne samo korišćenje savremenih tehnologija, već i razvijenu svest o odgovornosti koju svi moramo da imamo kada koristimo te tehnologije", rekla je Matićeva.

Dodala je da je potrebno više raditi na bezbednosti kod korišćenja interenta, ali da, bez obzira na rizike koji postoje kada je reč o savremenim tehnologija, njihov značaj ne može da se umanji.

Do kraja godine sve škole u Srbiji trebalo bi da dobiju internet link.

"I da na taj način naša deca dobiju mogućnost da koriste besplatno internet koji će istovremeno biti i bezbedan odnosno prilagođen edukativnim sadržajima", istakla je Matićeva.

U Srbiji danas oko dve trećine domaćinstava poseduje internet priključak i računar. S druge strane, četvrtina građana nikada nije koristila ni jedno ni drugo.