Obeležavanje Dana državnosti Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je povodom Dana državnosti položio vence na spomenik Neznanog junaka na Avali.

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Nikolić je dodelio odlikovanja zaslužnim pojedincima, institucijama, Predsednik će organizovati svečani prijem u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Sretenja - Dana državnosti Republike Srbije.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predvodio je državnu ceremoniju u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da Srbija danas teži da bude moderna evropska država, poštovana u svetu i da je zato važno da gradi prijateljstvo i sa evropskim državama, ali i sa drugim velikim zemljama, poput SAD, Rusije i Kine.

Gojković je, podsetivši na važnost Sretenja, rekla da Srbija treba da bude ponosna na svaki slavni segment svoje istorije i poručila da građani ne treba da se dele, već da zajedno grade modernu državu.

"Na današnji dan Srbija je donela Ustav kakav nisu imale ni mnoge druge uređenije države u to vreme i time pokazala potrebu da bude moderna evropska zemlja. I danas Srbija teži da bude moderna evropska zemlja i poštovana u svetu", rekla je Gojković u Gornjoj Trepči, gde je prisustvovala otkrivanju spomen-obeležja Višnji, majci kneza Miloša Obrenovića.

"Višnja je rođena u ovim krajevima, neki kažu Gornjoj, a neki Donjoj Trepči, i važila je za ženu koja vredi da bude upamćena u istoriji Srbije. To je žena koja je rodila knjaževe Miloša, Jovana i Jakova i uspostavili dinastiju Obrenović", rekla je Gojkovićeva.

Na spomen obeležju piše: "Majci Višnji iz Trepče. Rodonačelnici Dinastije Obrenović 1815. osnivačima novovekovne Srbije počev sa Milošem Obrenovićem, kao i majkama srpskih Rodoljuba iz minulih vremena".

Baba Višnja je umrla 1817. godine, pred sam kraj Drugog srpskog ustanka. Sahranjena je u dvorištu manastira Vraćevšnica u blizini Gornjeg Milanovca.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je u Zvečanu, na svečanoj akademiji povodom Dana državnosti Srbije da bez ideje srpskog Kosmeta ne bi bilo ni Karađorđevog ustanka, a verovatno ni vaskrsa države srpske.

Akademiji su prisustvovali srpski predstavnici političkog, društvenog i javnog života na Kosovu i Metohiji., kao i srpski predstavnici u kosovskim institucijama.

Đurić je rekao da Srbija i srpski narod i danas vole slobodu i imaju želju da svoje društvo urede napredno i civilizacijski.

"Srbi danas na KiM sticajem okolnosti moraju da iskoriste sav svoj demokratski potencijal i nacionalnu vitalnost da se izbore za prava koja je naš narod pre dva veka tražio za sebe i garantovao drugima. Da bismo u tome bili uspešni, moramo u najvećoj mogućoj meri biti saglasni oko ciljeva", naglasio je Đurić.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.