Tumači znakovnog jezika – sigurnost za osobe oštećenog sluha

Od desete godine Zorica Petković živi u potpunoj tišini. Govor je sačuvala čitanjem knjiga, ali se ipak često teško sporazumeva sa okolinom. U Čačku je 120 gluvih osoba i daleko veći broj onih koje imaju manja oštećenja sluha. Pomoć tumača potrebna im je da bi osetili sigurnost, dobili pravu informaciju u javnim ustanovama, naročito sudstvu i zdravstvu.

"To je toliko bitno da ima ko nama da objasni šta kaže doktor, šta je u pitanju, šta nas boli, kada treba da prepiše terapiju, tako da je sve to nama od suštinskog značaja", ističe Zorica Petković, predsednica Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih u Čačku.

Preko prevodilačkog servisa pomoć tumača svakodnevno zatraži više osoba oštećenog sluha i govora. Nenad Prodanović je jedini prevodilac u Čačku sa sertifikatom tumača za znakovni jezik, koji im je uvek na raspolaganju. Ipak, problema ponekad ima.

"Ako se zakaže više pregleda istog dana za više lica, a to bude na različitim mestima, onda problem nastaje, ja prosto ne mogu fizički da budem prisutan svugde. Mnogo bi bilo lakše da je više tumača ili bar još jedan ovde pored mene", objašnjava Prodanović.

Zaposleni u čačanskoj bolnici ne poznaju znakovni jezik. Do primene zakona koji propisuje obavezno prisustvo tumača voljni su da pomognu članovima organizacije gluvih.

"Na šalterima će oni pokazati članske karte i to će biti preporuka da se ta lica primaju bez čekanja na preglede i na dopunsku dijagnostiku", naglašava Rade Milošević, v. d. direktora Bolnice u Čačku.

Iako je Zakon o upotrebi znakovnog jezika stupio na snagu pre skoro godinu dana, gluvi i nagluvi ističu da još nema pomaka. Očekuju promene Zakona o udruženjima osoba sa invaliditetom, bolje finansiranje tumača i da se školovanje tumača uvede u sistem obrazovanja.