Decu iz srpskih domova često usvajaju stranci

Metju je policijski detektiv iz Detroita, a njegova supruga Kristin medicinska sestra. Hiljade kilometara od Amerike do Srbije, kažu, nisu im bile prepreka da dođu u Beograd i usvoje petogodišnju devojčicu.

"U samom početku nismo odmah izabrali Srbiju. Ali kada smo videli devojčicu koja čeka roditelje i sve njene osobine, odmah smo se odlučili da dođemo. Izabrali smo Srbiju samo zbog male, lepe, specifične devojčice", kaže Kristin Van Rahprost, usvojiteljka.

Stranci usvajaju srpsku decu prema našim pravilima, a njih diktira Porodični zakon. Za razliku od domaćih usvojitelja, stranci često uzimaju i decu sa posebnim potrebama.

"Naš zakon kaže da nijedno dete ne može da ode na međunarodno usvojenje, ako prethodno organ koji odlučuje o tome, a to je Centar za socijalni rad, nije iscrpeo sve mogućnosti da mu pronađe adekvatne usvojitelje među domaćim usvojiteljima", kaže Vesna Tekić psihološkinja - savetnica u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.

A osim iz domova za nezbrinutu decu, trećina mališana u strane zemlje odlazi i iz hraniteljskih porodica. Bez obzira na uzrast, Srbiju ne zaboravljaju.

"Ono što je važno je to da hraniteljska porodica šalje poruku detetu da ga vole i da im je stalo, ali da ga ohrabruje da prihvati novu porodicu jer su to sada 'roditelji za stalno'", kaže Dobrila Grujić, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje

"Oni uglavnom imaju jednu kutiju, i oni to zovu 'memori boks' u koju stavljaju uspomene iz Srbije. I kasnije zajedno sa albumima i svim tim dragim stvarima koje su imali ovde. I deca kada postnu svesna i kada počnu da razgovaraju o svom poreklu, onda oni to otvaraju i gledaju zajedno", kaže Zoran Popović, lokalni predstavnik "Hopskoč adapting ejdžensi"

Prema najnovijim podacima, trenutno je 66 mališana na listi za međunarodno usvojenje. Izveštaji koje dobijaju nadležni u Srbiji pokazuju da se deca dobro snađu i u inostranstvu, jer im je dobra porodica važna, ma koliko kilometara ona bila daleko.