Nikolić: Zločin je zaboraviti zločin

Pre sedamdeset godina, zahvaljujući Palu Žambokiju Holokaust su preživeli Josef i njegova sestra. Umesto u logoru, završili su kod njegove porodice i tu dočekali kraj rata. U znak zahvalnosti Josef od tada nosi prezime svog spasioca.

"Bili smo u Beogradu, Žamboki koji nas je spasio, izveo nas je iz ovog logora, primio nas je, sestru je prebacio u Novi Kneževac, mene je uzeo sa sobom, a spasio je još četvoro dece,", kaže Josef.

Od 11 hiljada Jevreja u Beogradu - kraj rata dočekalo je njih oko 1.500.

Na ceremoniji obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da Holokaust ne sme biti zaboravljen, jer je zločin zaboraviti zločin.

"A neki bi želeli da ga počinimo, da Holokaust predamo zaboravu ili da se desi nešto još gore, da ga se sećamo površno i pogrešno", rekao je Nikolić posle polaganja venca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Za sećanje i pomisao na Holokaust, rekao je predsednik Srbije, potrebni su vidljivi trajni znaci o kojima može da se razmišlja.

"Kroz spoznaju istorije u svoj svojoj surovosti, moramo se stalno podsećati da se istorija ne bi ponovila, na nekom drugom mestu ili u novom ruhu. Tek onda će Holokaust biti u svesti svih nacija", poručio je Nikolić, dodajući da 27. Nisana (hebrejski prvi mesec) zajedno za Jevrejima iz čitavog sveta obeležavamo Dan sećanja na Holokaust, tragediju koja je zadesila jevrejski narod, a u kojoj su učestvovali i drugi narodi, voljno ili nevoljno.

Nikolić je istakao i da Srbija nije bila pošteđena monstruoznog plana "konačnog rešenja", te da su Jevreji i svi oni koji su se suprotstavili nacističkoj ideji bili meta progona.

U takvim uslovima, istakao je predsednik Srbije, bila je hrabrost spasavati nekoga ko je bio Jevrejin, a ljudi koji se nisu priklonili okupatoru iskazali su u tim danima veliku hrabrost.

"Širom Srbije građani su pomagali progonjenim Jevrejima. Danas kada, nažalost, postoji i pojava negacije Holokausta potrebno je na jedan nov način upoznati generacije sa stradanjem Jevreja, Srba, Roma i drugih nacionalnosti i svim pogubnim aspektima nacističke ideologije", istakao je Nikolić.

Poručuje da Holokaust mora da se prikaže onakvim kakav je bio, bez ubacivanja trivijalnih "ali lako svarljivih činjenica" bez marginalizovanja do negacije i jezive prošlosti i istine.

"Svet se menja i mi moramo da budemo svesni da doprinosimo oblikovanju budućnosti. Način na koji to radimo, da li to radimo činjenjem ili nečinjenjem, na pozitivan ili negativan način, odraziće se na budućnost. Zato je važno da uložimo maksimalan napor da buduće generacije žive u miru i slozi, bez straha od sukoba i ratova", poručio je predsednik Srbije.

Staro Sajmište je, poput Aušvica, Jasenovca, Mauthauzena, bilo je jedno od mnogih mesta stradanja. O strašnom zločinu svedoče i podaci - kroz taj logor je, procenjuje se, prošlo oko 100.000 ljudi, Jevreja, Srba, Roma i pripadnika ostalih naroda.

Premijer Aleksandar Vučić je poručio da će Srbija pružiti pravdu jevrejskoj zajednici i doneti zakonski okvir za strahote kroz koje su prošle jevrejske porodice koje su ostale bez naslednika.

Nikolić je predvodio centralnu državnu komemorativnu ceremoniju odavanja počasti povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Poštu žrtvama odali su i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su i oni koji su preživeli Holokaust, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, predsednik Skupštine grada Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević poručio je da ne smeju da se zaborave zločini koji su se desili u Drugom svetskom ratu, jer bi zaborav bio oprost i amnestija zločincima koji su počinili najgnusnije stvari u 20. veku.

Nikodijević je, u ime Grada Beograda, položio venac na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Istovremeno, predsednik Skupštine Beograda najavio je da će na Starom sajmištu za dve godine biti podignut memorijalni centar, kakav zaslužuju sve nevine žrtve koje su stradale u Beogradu od 1941. do 1945. godine.

Nikodijević je naveo da je centralna kula na Starom sajmištu već iseljena i da će predstavljati centralni deo budućeg memorijalnog kompleksa.

Gradski menadžer Beograda Goran Vesić izjavio je povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta da je Beograd u poslednje dve godine uradio više da institucionalizuje sećanje na najstrašniji zločin u istoriji čovečanstva i svoje sugrađane Jevreje, koji su nevini stradali, nego što je to urađeno prethodnih decenijama.

"Prva odluka Skupštine grada, posle izbora 2014. godine, bila je da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Toga dana, 1942. godine, nacistički okupator je proglasio da u Beogradu nema više Jevreja. Zato mi taj dan obeležavamo kao dan sećanja na sve Beograđane jevrejskog porekla koji su ubijeni na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata", rekao je Vesić.

Vesić je dodao da je Beograd učinio veliki napredak u stvaranju uslova da Staro sajmište, stratište Jevreja, Srba, Roma i antifašista, postane memorijalni centar, prenela je Služba za informisanje Grada.

"Staro sajmište je možda najveće neuređeno stratište u Evropi i mi smo uradili veliki posao da ono postane memorijalni kompleks. Uspeli smo da iselimo centralnu kulu i tokom ove godine biće raspisan konkurs za njenu rekonstrukciju, a u toku su pripreme za iseljenje italijanskog paviljona", rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u pripremi je zakon o Starom sajmištu, a izrazio je i uverenje da je veoma blizu dan kada će početi radovi na uređenju memorijalnog kompleksa.

"U ovom poslu imamo veliku podršku Vlade Srbije, Srpske pravoslavne crkve, jevrejske zajednice ali i stručne javnosti", rekao je gradski menadžer.

Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu nalazi se u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Obeležavanje Holokausta u Aušvicu 

Pošta žrtvama odata je u Aušvicu, najvećem nacističkom centru za ubijanje i simbolu Holokausta. Crvena armija je 27. januara 1945. godine oslobodila to najveće stratište Jevreja u Drugom svetskom ratu.

"Dvojica vojnika su ušla u našu kasarnu i pitali nas ko smo. Rekli smo da smo zatvorenici, ja sam prvi odgovorio. Onda mi je jedan vojnik dao dve konzerve sa mesom a drugi malo šećera. To je bio moj srećan dan, tada sam znao da neću umreti", kaže bivši logoraš Henrik Dužik.

Da se moraju osuditu antisemitizam i napadi na verske, etničke i druge grupe poruka je generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

"Sećanje na holokaust je moćno podsećanje na ono što može da se desi kada prestanemo da osećamo našu zajedničku humanost. Naša je dužnost da se setimo prošlosti i da pomognemo onima kojima smo sada potrebni, poručio je Ban Kimun.

Izrael je objavio pismo koje je pre nekoliko decenija, pre pogubljenja, napisao nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman. Pisao je da izraelski sud preuveličao njegovu ulogu u organizovanju logistike Hitlerovog takozvanog finalnog rešenja. Piše da je tražio da se napravi razlika između odgovornih lidera i ljudi poput njega koji su, kako navodi, bili primorani da budu obični instrumenti u rukama lidera. Tokom Drugog svetskog rata planski je ubijeno šest milion Jevreja.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic–Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor "Crveni krst" u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Komemoracija i obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta održana je danas i u Bečeju, gde su i na spomen-obeležja postavljeni venci. Polaganjem venaca na spomen-ploču na mestu nekadašnje sinanoge i evociranjem uspomena na žrtve Holokausta, i u Zrenjaninu je obeležen Dan sećanja.