U Srbiji deluje 58 kriminalnih grupa

Brojni parametri razvrstali su kriminalne grupe u Srbiji na one visokog, srednjeg i niskog nivoa organizovanosti.

Najmanje je grupa visokog nivoa - deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou. Trguju narkoticima, oružjem, odgovorni su i za razbojništva, teške krađe, pranje novca. Prosečna starost članova je 40 godina.

Za razliku od njih, u grupama srednjeg nivoa ima i žena. Oni deluju na nacionalnom nivou i u zemljama u okruženju. Paralelno sa krijumčarenjem droge bave se i nedozvoljenom trgovinom akciznim proizvodima, razbojništvima, teškim krađama, krijumčarenjem ljudi, prosečna starost je oko 38 godina.

Istim krivičnim delima, ali na lokalnom nivou, bave se grupe niskog nivoa. Njihovi pripadnici su još mlađi, a svaki deseti je stranac.

"Mi intenzivno već radimo i pre nego što su one klasifikovane na ovaj način mi smo operativno pokrivali sve grupe koje su potojale tako da nijedna nema takvu snagu da urgozi bezbednost zemljee", kaže Srđan Paskvali, načelnik Uprave kriminalističke polcije.

Sve te grupe su već bile na udaru policije. Tokom prošle godine Služba za borbu protiv organizovanog kriminala podnela je 210 krivičnih prijava protiv više od 400 osoba.

U Srbiji su zaplenili više od 230 kilograma narkotika, a s kolegama u inostranstvu više od tri i po tone. Problem je, kažu u policiji, što kriminalne grupe imaju tendenciju jačanja.

Dejan Kovačević, načelnik SBPOK kaže da pojam organizovanog kriminala predstavlja najveću pretnju društvu i državnom sistemu u celini s tendecijom jačanja u pravcu internalizacije, odnosno međusobne saradnje organizovanih kriminalnih grupa i van granica matičnih država, sa jedinstvenim ciljem koji predstavlja sticanje što većeg bogatstva tj. akumuliranje i ubacivanje prljavog novca u legalne tokove. 

Sve te podatke MUP je sabrao u dokumentu pod nazivom Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala.

"Svaka informacija koja se nalazi u ovom dokumentu je potkrepljena nekim papirom, informacijom ništa nije dato odoka", kaže Srđan Paskvali.

U izradi ovog dokumenta korišćene su informacije iz nadležnih državnih organa, nevladinog sektora, civilnog društva, stručne i akademske javnosti.