Krijumčarenje migranata unosnije od trgovine drogom

U parku kod beogradske autobuske stanice Sirijaca, Avganistanaca i Iračana nema. Ali, ima onih koje Evropa zove ekonomskim migrantima. Grupa Marokanca stigla je juče direktno iz Makedonije.

"Hodao sam kroz Makedoniju tri dana i spavao napolju. Bilo je jako hladno. Onda smo došli u neku kuću na granici Makedonije i Srbije i čekali kola koja su nas dovezla do Beograda", priča Jusef, migrant iz Maroka.

Kaže da ih je njih petnaestoro u jednim kolima prešlo granicu.

Otkriva da je vozaču dao 1.000 evra zato što ga je dovezao od Makedonije do Srbije, a pošto želi da stigne do Beča, to će ga, kaže, koštati još 1.200 evra.

Na pitanje kako pronalaze vozače, da li ih traže na fejsbuku ili ih neko zove, Jusef odgovara da mu je prijatelj koji je ranije došao preporučio čoveka.

Kaže da se plaši da bi policija mogla da ga uhapsi, ali da rizikuje jer tamo u Beču ima šansu.

Krijumčarski lanac iz Makedonije, kažu u Centru za pomoć azilantima, radi po već ustaljenoj šemi.

"Ljudi svakodnevno dolaze, i oni koji nisu iz Iraka, Sirije i Avganistana, koriste krijumčarske lance koji su ponovo oživeli otkad su uvedene prepreke", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Podsetio je da je takva situacija bila i pre migrantske krize, kada su ljudi iz Makedonije istim putem dolazili uz pomoć krijumčara.

Da je krijumčarenje postalo biznis, unosniji i od trgovine drogom pokazuju podaci Europola. Od početka izbegličke krize, krijumčari su zaradili između tri i šest milijardi dolara, a novac im je davalo čak 90 odsto ekonomskih migranata. U radnoj grupi za migrante kažu da se granica kontroliše koliko je moguće.

"Krijumčara je uvek bilo i biće. Ali ovde je prošlo 600.000 ljudi i ne može se reći da je ovde ikada postojala politika zanemarivanja procesa krijumčarenja. I baš zato je ovde podneto više od 1.000 krivičnih prijava protiv više od 1.000 izvršilaca i po tome Srbija prednjači na migrantskoj ruti", kaže ministar Aleksandar Vulin, koordinator Radne grupe za migrante.

Ekonomski migranti koji u Srbiji ne zatraže azil, traže način da iz Srbije izađu. Info centar za migrante pun je Pakistanaca i Marokanaca koji za to čekaju pogodan trenutak.

Jedan Pakistanac koji je u Beogradu već nedelju dana, kaž da će otići ili kada se i za njega otvore granice, ili kada skupi dovoljno novca za krijumčare.