Krađe ugrožavaju profit

Sigurnosne kamere y mnogim trgovinskim lancima, izgleda, nisu dovoljne da se zaštite od krađe. Nisu ni zaštitni bedževi, ni zaštitne nalepnice, tzv. elektronska zaštita proizvoda.

Zato kupovina, iz perspektive zaposlenog ili obezbeđenja, neretko, izgleda ovako. Pokušaj krađe će verovatno sprečiti, ali će i većinu potrošača naterati da se osećaju kao prestupnici. Trgovine sa tim, nisu saglasne.

"Eksterno obezbeđenje nenametljivo prati dešavanja u maloprodajnim objektima i obezbeđuje nesmetan rad trgovinskog sistema uz neometanje kupaca u prijatnosti kupovine", navode u "DM" drogerijama.

Na upit povodom pritužbi građana, do emitovanja priloga, zvaničnog odgovora nije bilo iz "Lili" drogerija. A kupci se žale na praksu u gotovo svim većim lancima. To nije nezakonito, jer zakonom nije regulisano, objašnjavaju u udruženjima za zaštitu potrošača.

"To je stvar poslovne prakse kompanije. Možemo da posavetujemo potrošače da ulažu prigovore u što većem broju, to bi trebalo da proizvede efekat da trgovci na drugačiji način razmisle o svom poslovanju i da naprave preraspodelu interesa", ističe Nikica Jovanović iz nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Od nelagodnosti kupca veći je problem odgovornost prodavca. Sve što se ukrade, uglavnom se nadoknadi iz džepa zaposlenog. Ni to nije nezakonito, ali je nekorektno, kažu u sindikatima.

"Taj koji radi, a nije primetio ili nije mogao da vidi, krajnje je nepošteno da se njemu odbija od plate, pritom zaposleni u trgovinama su uglavnom oni koji imaju niska primanja i to je onda za njih veliki problem", objašnjava Ljubisav Orbović iz Samostalnog sindikata Srbije.

Problem nije veliki za kradljivca robe jeftinije od 5.000 dinara. Kad radnici obezbeđenja koji prate svakog kupca, uhvate takvog lopova i pozovu policiju, on uglavnom prođe nekažnjeno. Za sitnu krađu sledi privatna tužba. To se, zbog skupih sudskih troškova, gotovo nikada ne dešava.