Proslava Srpske nove godine nekada

Pre više od četiri decenije, Narodna milicija zakucala je na vrata sobe Radoša Bajića. Za pravoslavnu Novu godinu, harmonikom i glasom digao je na noge ceo Studentski grad. Zbog toga je iz njega i izbačen.

"U mom sećanju je nešto što bi se moglo nazvati jedna tajnovitost, nešto u poverenju, jedna konspirativnost. Na neki način, gotovo pogledima su se ljudi dogovarali, govorivši pritom o nečem drugom - hoćemo li večeras, gde ćemo, šta ćemo", kaže glumac i reditelj Radoš Bajić.

Izbor su uglavnom bile lokalne kafane. Slavilo se do zore uz repertoar na kome se našla i poneka zabranjena pesma.

"Svi su slavili, svi koji nisu bili bliski Titu i svi koji nisu bili komunisti. U to vreme je bilo zabranjeno, kafane su se zaključavale u osam, pola devet kad ljudi dođu. Bile su kontrole, policija, čuda, ali eto, bilo je tad zabranjeno, slađe i verovatno interesantnije", ističe Milica Petković iz restorana "Tri šešira".

Oni koji nisu smeli da rizikuju, obeležavali su je tiho u svojim domovima.

"Pamtim jedne godine da sam u društvu jednog državnog službenika, koji je bio član Saveza komunista, a i ja sam bio, i jednog predratnog kelnera koji je radio po kafanama užičkim, dočekali Novu godinu u stanu tog druga", kaže istoričar Milorad Iskrin.

Pravoslavna Nova godina predstavljala je otpor tadašnjem režimu i pokušaj da se očuva srpski nacionalni identitet, objašnjavaju stručnjaci.

"Kada je ona izgubila taj integrativni element bunta i otpora u prethodnom režimu, kada je nastala nova država sa svojim nacionalnim praznicima i slobodom religijskog ispovedanja Božića, Uskrsa itd. naravno da je moć ovog praznika slabila", ističe sociolog Dalibor Petrović.

U narodu popularnu srpsku Novu godinu, danas obeležavaju uglavnom mladi, bez svesti o značenju koje je imala u vreme njihovih roditelja. Ona opstaje i kroz javne proslave na trgovima koje su do skoro bile nezamislive.