Šta donosi novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom?

Cilj novih mera je smanjivanje siromaštva porodica, podsticanje nataliteta i sprečavanje zloupotreba. Ipak, ima i kritika novih rešenja, a najviše onih koja se tiču naknada na porodiljsko bolovanje.

U dosadašnjoj praksi nije bila retkost da se zarade, neposredno pre otvaranja porodiljskog bolovanja, povećavaju i za pet-šest puta ili da se trudnice fiktivno zapošljavaju radi ostvarivanja prava na naknadu za vreme porodiljskog bolovanja.

Inspekcije su ušle u trag i firmama koje su se bavile zapošljavanjem isključivo trudnica. Prema nacrtu novog Zakona o finansijskoj podršci porodica s decom, naknada će se ubuduće obračunavati na osnovu zarade u prethodnih 18 meseci.

Vanja Macanović, iz Autonomnog ženskog centra kaže da to znači da se, ako je neko radio šest meseci, ono što je zaradio neće deliti na šest meseci, već će se deliti sa 18.

"Samim tim, njihova naknada će biti mnogo manja, nego što je to po važećem zakonu", kaže Macanovićeva.

Milena Antić, iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, navodi da novo zakonsko rešenje pokušava da spreči zloupotrebe koje su se pojavljivale.

Novina je i to da će žene koje su radile po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima primati naknadu zarade kada odu na porodiljsko bolovanje, što do sada nije bio slučaj.

Dragana Soćanin, iz Udruženja "Roditelj" objašnjava da žene po pet, deset godina rade po različitim vrstama ugovora, a da su potpuno nevidljive sistemu, da nemaju pravo ni na odsustvo, ni na naknadu zarade.

"Mi smo, takođe, uputili komentar da se prepoznaju i žene koje rade po drugim ugovorima, ne samo na privremenim i povremenim poslovima", kaže Soćanin.

Pravo na naknadu dobiće i poljoprivrednice i žene koje se bave samostalnom delatnošću. Ipak, neki smatraju da su one diskriminisane u odnosu na ostale.

"Neće moći da ostvare pravo na naknadu za treće i svako naredno dete u dve godine trajanja, već samo godinu dana. Takođe, maksimalni iznos naknade će za njih moći da bude do tri prosečne zarade u Srbiji, dok kod klasično zaposlenih žena taj maksimalni iznos ide do pet prosečnih plata u Srbiji", kaže Vanja Macanović.

U Ministarstvu smatraju da diskriminacije nema i da se čak može reći da je ova kategorija žena u povoljnijem položaju.

"Može da radi u toku trajanja odsustva, odnosno njena delatnost može nesmetano da se obavlja, može da ostvaruje prihode po tom osnovu, a da pri tom, na osnovu doprinosa koje je plaćala u prethodnom periodu, ostvaruje i naknadu", kaže Antićeva.

Dobra vest je da će, od 1. jula, naknade zarada biti isplaćivane direktno na račun porodilje, a ne preko poslodavca, što je, kako se pokazalo, uzrokovalo brojne probleme.