Novi spomenici dokaz poštovanja prošlosti

Osim spomenika caru Dušanu ispred Palate pravde kojim je obeležen njegov zakonik, Beograd nema spomenik Nemanjićima.

"Stefan Nemanja je gorostasna figura naše istorije, ne smo srednjevekovne nego celokupne, ne samo u državotvornom političkom pogledu, nego i u udaranju temelja srpske kulture i duhovnosti", ističe akademik Ljubomir Maksimović, član Odbora za podizanje spomenika Stefanu Nemanji.

Uskoro će biti raspisan konkurs za likovno rešenje koje će biti izabrano do kraja godine, a spomenik Stefanu Nemanji biće postavljen 2017. godine.

"Ima puno istorijskih ličnosti koje treba da dobiju svoja obeležja u Beogradu, to je veoma važno, iako ja znam da postoji deo društva koji misli da je to na neki način vraćanje u prošlost. Ako želite da živite kao društo normalno, da koračate čvrsto u budućnost, morate da poštujete svoju prošlost i da učite svoju istoriju", navodi Goran Vesić, gradski menadžer.

Grad Beograd razmatra lokacije na kojima bi mogli da budu podignuti spomenici kralju Petru Prvom i kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji će, kako se najavljuje dobiti i ulicu.

"Ima nekoliko predloga, da to bude deo obale, da to bude obala Kralja Aleksandra Karađorđevića, koja će to biti ulica videćemo u svakom slučaju sasvim sigurno će dobiti ulicu jer naprosto zaslužuje", objašnjava Vesić.

A kakav je odnos prema vrednim spomenicima pokazuje i to da policija ima pune ruke posla zbog krađe njihovih delova čak i zbog sekundarnih sirovina.

"Pre jedno 5 godina i prošle godine imali smo veliku krađu javnih spomenika odnosno metalih bronzanih delova. Ono što je za nas poražavajuće je da na otpadima jedan kilogram bronze košta 360 dinara, a za nas kao zavod, za nas kao struku, za grad i državu to je velika šteta", napominje Nela Mićović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Gradske vlasti najavljuju da će osim vladara i mnoge druge znamenite ličnosti dobiti valjano obeležje u Beogradu, a građani i udruženja su pozvani da daju predloge.