Malo zainteresovanih za rumunski jezik

Trinaestogodišnja Isidora Jovica i dve godine stariji Adrijan Vojna jedina su deca iz sela Jankov Most kod Zrenjanina zainteresovana da u školi, kao izborni predmet, uče i svoj maternji jezik – rumunski.

Po odluci Ministarstva prosvete za fakultativnu nastavu potrebno je najmanje 15 đaka, tako da škola nije dobila saglasnost o finansiranju predmeta: rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

"Pohađam rumunsku nastavu, volela bih da idem i na fakultet. Čitam knjige i pratim TV program na rumunskom, ali volela bih naučim da čitam i pišem bolje", kaže učenica osmog razreda Isidora Jovica.

Učenik osmog razreda Adrijan Vojna kaže da svi njegovi prijatelji i rodbina govore rumunski i da bi voleo da i dalje da uči jezik svojih predaka.

Đaci prva četiri razreda rumunski uče u isturenom odeljenju škole u Jankovom Mostu, a potom od petog do osmog razreda fakultativno u matičnoj školi u Zrenjaninu. Od ukupno 15 učenika iz sela, samo dvoje je zainteresovano.

"Ne znam, da li sticajem nekih okolnosti, zbog okoline, neka deca ne žele da uče rumunski. Jednostavno nezainteresovanost dece kao i roditelja", kaže Danijela Vojna iz Jankovog Mosta.

Isidorina majka Mirela Jovica posavetovala bi roditelje da nateraju svoju decu da uče maternji jezik, rumunski, da bi sačuvali svoju kulturu i nacionalnost.

Tek nakon uticaja roditelja na decu i škola bi mogla da reaguje. Pomoć je ponudila i lokalna samouprava Zrenjanina.

"Da u skladu sa tim brojem, većim naravno, obnovimo zahtev ka Ministarstvu prosvete i ja se nadam da će to uroditi plodom i da ćemo dobiti saglasnost", kaže direktorka OŠ "Đura Jakšić" Vesna Mađarov.

Selo Jankov Most sa 500 stanovnika, jedno je od četiri sela zrenjaninske opštine gde većinu čini živalj rumunske nacionalnosti. Smatraju da ukidanje učenja rumunskog dalekosežno može dovesti do gubitka dela nacionalnog identiteta.