Radivojevići protiv "bele kuge"

Devetogodišnji Nikola je najstariji i, prirodno, vođa te male družine – kojoj je svaki dan ispunjen radošću. Ni ovce, ni koke, ni patke, ni prepelice neće biti gladne i zaboravljene, jer je briga o njima mališanima zadovoljstvo, a uputstva starijih, uvek blaga reč podrške. Tako je, u porodici sa šestoro dece, rad – i igra i zabava.

Nikola hrani zeca, Nemanja prepelice, Angelina i Jovana pomažu babi, a Miloš vodi psa. Angelina kaže da najviše voli da čisti.

Pod tim krovom, dečji smeh nadjačava sve ostalo: pospanost zbog ustajanja u cik zore, neuobičajeno duge radne dane, brige zbog malih prihoda i velikih troškova...

"Mislim da sam najsrećniji čovek na svetu. Teško jeste, ali kada pogledam njih šestoro, teškoća prođe. Radim u firmi, posle kad dođem kući radim, idem u njivu – normalno", kaže otac Rade Radivojević.

Majka Snežana Radivojević kaže da imaju sve što im je važno, imaju zdravlje, što im je najbitnije.

I ko najviše voli najmlađeg brata, nije lako utvrditi.

U kući u kojoj je jedino nežnosti i ljubavi u izobilju, ne čezne se za morem, koje još niko od mališana nije video, telefonima i računarima.

"Moja deca nemaju kompjuter, nemaju laptop, nemaju te stvari, ali ja mislim da im to i ne fali. Iskrena da budem, mislim da im to uopšte ne fali", kaže Snežana.

A deda dobro pamti sela puna dece, red i pravilo da jedni idu na visoke škole a drugi ostaju na imanju, da kuća ne zapusti.

"Moj otac je imao sedam sinova i pet kćerki. Sad se bolje živi, a manje dece. Kažu, košta dete. Ja ne mogu to da shvatim, zaista. U Rogačici, ovde, rode jedno-dvoje", kaže deda Božidar Radivojević.

Zato se Radivojevićima svi pomalo čude. Iznenađenje su i za socijalne službe – pa dečjeg dodatka za peto i šesto dete nemaju. A u njihovom domu sreće je, ipak, više nego tamo gde je mera: tri televizora, dva kućna ljubimca i jedno dete.