Počast kralju Aleksandru

Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, počast ubijenom jugoslovenskom kralju odali su i ministar odbrane Dragan Šutanovac, predstavnici diplomatskog kora i predstavnici porodice Karađorđević.

U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu u Topoli služena je sveta arhijerejska liturgija.

Na spomenik kralju Aleksandru u Marselju vence su položili ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.

Liturgiju sa parastosom na Oplencu, služili su vladika šumadijski Jovan i episkop aljaski Nikolaj, uz sasluženje sveštenstva iz Topole i crkvenog hora "Oplenac". 

Parastosu su prisustvovali i princeza Katarina i princ Vladimir sa suprugom Brigitom.

Na grob kralja Aleksandra u kripti oplenačke crkve vence su položili delegacije opština Topola, Aranđelovaca i drugih gradova, Zadužbine kralja Petra Prvog, kao i predstavnici brojnih nevladinih organizacija i udruženja.

Visoke delegacije će prisustvovati i otvaranju izložbe u kući kralja Petra "Od Marselja do Oplenca", na kojoj su izložene fotografije, dokumenta, ordenje i ostali eksponati, najvećim delom posvećeni ubistvu kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Marselju.

Pucanj u državu i evropski mir

Ministar Jeremić i prestolonaslednik Karađorđević, u Marseju su položili vence odavajući poštu i francuskom ministru spoljnih poslova Luju Bartuu, koji je takođe stradao u atentatu.

Vence na spomenik u Marselju položili su i prefekt regiona Mišel Sapini, predstavnici grada Marselja, kao i predstavnici francusko-srpskog udruženja boraca Petar I.

Sa Aleksandrom II Karađorđevićem venac je položio i njegov sin, princ Filip.

Govoreći na ceremoniji u centru Marselja, posle intoniranja himni, Jeremić je rekao da je kralj Aleksandar bio prva žrtva fašističkog terora i da je ovo dan tuge za Srbiju i Francusku.

"Zajedno smo bili u ratovima, pobedama i gubicima, a danas smo zajedno u miru, sa željom da živimo u ujedinjenoj Evropi", rekao je Jeremić.

Jeremić je rekao i da je pucanj u kralja Aleksandra, koji bio žrtva fašističko-ustaškog terora, "bio pucanj u našu državu i evropski mir".

"Kralj Aleksandar bio je ujedinitelj, imao je duboko poštovanje prema istoriji svog naroda i naprednu viziju ujedinjenja i integracija i bio je prvi pravi evropski državnik na čelu naše države", istakao je Jeremić.

Prestolonaslednik Karađorđević je rekao da je ovo za njega tužan dan i naglasio da je njegov deda bio prva žrtva fašizma.

"Došao sam svojim sinom Filipom da obeležimo ovaj tužni dan", rekao je Karađorđević. Zahvalio je ministru Jeremiću, Vladi Srbije i predsedniku Borisu Tadiću, kao i Francuskoj i Marselju, što su omogućili obeležavanje ovog dana.

"Polaganje venaca na spomenik mog pradede za sve nas je specijalni trenutak, jer nas nagoni na razmišljanje gde smo bili pre 75 godina, a gde smo sada", rekao je princ Filip.

Princ je dodao da je dirnut današnjom ceremonijom i toplim dočekom koji im je priređen. Posle ceremonije, priređen je prijem u prefekturi Marselja.

Na današnji dan pre 75 godina kralj Aleksandar I Karađorđević, upamćen kao kralj ujedinitelj, ubijen je po dolasku u Marselj, a ranama zadobijenim u atentatu podlegao je i francuski šef diplomatije Luj Bartu.

Istoričari i poznavaoci tog vremena tvrde da iza atentata koji je izvršio Vlado Černozemski stoje tajne službe zemalja koje su težile reviziji Versajskog poretka (Italija, Nemačka, Mađarska), dok su izvršioci bili članovi ustaške organizacije koju je predvodio Ante Pavelić i članovi probugarske struje VMRO.