Otpad iz Beograda privlačan za 60 svetskih kompanija

Ovi projekti podrazumevaju razvoj privrede bez štetnog uticaja na životnu sredinu i korišćenje obnovljivih izvora energije. Samo Beograd će za sanaciju deponije u Vinči i izgradnju pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda uložiti skoro milijardu evra.

Lokalni plan upravljanja otpadom u Beogradu predviđa da se do 2021. godine uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom i to po sistemu javno-privatnog partnerstva. Za beogradski otpad zainteresovano je čak 60 kompanija iz celog sveta.

"Sada je izabrno pet najvećih kompanija prema uslovima koje smo mi postavili. To su kompanije iz Grčke, Francuske, Nemačke. Krajem sledeće godine već očekujemo da se krene u investiciju od preko 250 miliona evra", kaže Goran Trivan iz Sekretarijata za životnu sredinu Beograda.

Plan je da se do 2020. godine trajno reši problem kanalizacije i otpadnih voda i izgradi Interceptor i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

"To postrojenje zadovoljava standarde izlaska prečišćenih voda u Dunav. To će biti Veliko Selo. Direkcija već vrši eksproprijaciju zemljišta veličine 40 hektara", kaže Petar Cekić iz Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Svaki građanin Srbije godišnje baci 350 kilograma otpada. Reciklira se svega 15 odsto, a ostalo završava na deponijama. Većina fabrika za reciklažu radi sa 60 odsto kapaciteta jer nemaju dovoljno sirovina, a pet ambalaža se izvozi.

"Mi imamo dovoljno otpada ali nerazvijeno sakupljanje. Dodatni problem pored sakupljanja je što dozvoljavamo da nam sirovine odlaze kao neprerađeni otpad u inostranstvo", kaže Ana Petrović Vukićević iz Udruženje reciklera Srbije.

U resornom ministarstvu kažu da je održivi razvoj prilika zemljama u tranziciji da kroz vid zelene ekonomije polako izađu iz krize.

"Jedna stvar je bogata zemlja koja se održivo razvija da bi očuvala svoje resurse a troši tuđe. Druga stvar je zemlja u tranziciji koja nema dovoljno sredstava da koristi tuđe resurse i mora da se bavi obnovljivim izvorima energije i onome što se nalazi oko nas", kaže Aleksandar Vesić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U organizaciji Centralnoevropskog foruma za razvoj, 168 gradova i opština predstavili su 970 projekata u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i zaštite životne sredine koji se realizuju kroz javno privatno partnerstvo.

"CEDEF je tu da im preko kompanija koje smo mi nazvali premijer liga,  društveno odgovorne kompanije, nosioci naprednih tehnologija koji su lideri u svojoj oblasti, i koje su spremne da putem javno privatnog partnerstva te projekte direktno sa gradovima realizuju", kaže Jovanka Arsić Karišić iz CEDEF-a.

Liderima održivog razvoja proglašena su 64 grada, zbog projekata koji najviše utiču na poboljšanje života njihovih građana.