Ustavni sud o Zakonu o informisanju

Ustavni sud je odlučio da zatraži odgovor parlamenta na predlog i inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju i saglasnosti tog Zakona sa potvrđenim međunarodnim dogovorima i dao rok od 30 dana za dostavljanje odgovora.

Prema rečima sudije izvestioca Vesne Ilić Prelić, iz dosadašnjeg postupanja Suda jasno je da predmet ima prioritet, kako bi u što kraćem roku utvrdio da li su odredbe koje se osporavaju u predlogu i inicijativama u skladu sa Ustavom i međunarodnim ugovorima.

Vesna Ilić Prelić je izjavila da su predlogom zaštitnika građana Saše Jankovića i inicijativama osporene gotovo sve odredbe nedavno usvojenog Zakona.

Sredinom septembra u Ustavni sud pristigle su dve inicijative građana za ocenu ustavnosti izmenjenog Zakona o informisanju, a 23. septembra predlog za ocenu ustavnosti podneo je zaštitnik građana Saša Janković, navedeno je u saopštenju Ustavnog suda.

Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković rekao je  da će u zakonskom roku Ustavnom sudu Srbije biti dostavljeno mišljenje o izmenama i dopunama Zakona o informisanju, povodom predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti koji su upućeni tom sudu.

"Što se tiče ove inicijative, danas sam saznao za to. Predmet nije dostavljen Zakonodavnom odboru.  Čim bude dostavljen mi ćemo postupiti u skladu sa zakonom o Ustavnom sudu i u skladu sa Poslovnikom. Poštovaćemo rok prema zvaničnoj proceduri", rekao je Ratković.

Prema rečima Ratkovića, Zakonodavni odbor je nadležan da postupa u ustavnim predmetima, odnosno da dostavlja mišljenja Ustavnom sudu povodom pokrenutih inicijativa.

U inicijativama i predlogu zaštitnika građana osporene su odredbe koje se odnose na ostvarivanje slobode medija i prava na svojinu, zabranu delatnosti, kao i na prenos i raspolaganja prava na javno glasilo, vođenje i upis u registar javnih glasila i novčane kazne.

Zaštitnik građana zatražio je od Ustavnog suda da oceni ustavnost odredaba koje propisuju da samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo, čime je pravo uskraćeno domaćim fizičkim i stranim fizičkim i pravnim licima uprkos odredabama Ustava koji "svakom" garantuje pravo da osnuje javno glasilo.

Osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila, čime se, prema mišljenju Jankovića, krši sloboda privređivanja i imovinska prava.

Izmenjenim zakonom nije dozvoljeno osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom koje može izazvati zabunu u pogledu identiteta javnog glasila, čime se prekomerno i neosnovano ograničava sloboda izdavanja javnog glasila tako što se identitet javnog glasila vezuje isključivo za ime.

Ombudsman: Povređeno ustavno načelo jednakosti pred zakonom

Zakon predviđa da se u slučaju povrede zabrane ponovnog izdavanja istoimenog javnog glasila pokreće postupak za privredni prestup i izriče mera privremene obustave izdavanja javnog glasila do pravnosnažnog okončanja postupka.

Janković smatra da privredni prestup, koji bi se sastojao u ponovnom objavljivanju istoimenog javnog glasila, nije u Ustavu uvršćen u razloge koji dopuštaju zabranu javnog glasila.

"Zabrana izdavanja javnog glasila koje nije upisano u registar javnih glasila, i novčana kazna za "privredni prestup" izdavanja javnog glasila koje nije upisano u Registar javnih glasila, nesaglasni su sa odredbama Ustava i obavezujućim međunarodnim izvorima prava, jer oni ne dopuštaju da se javno glasilo zabrani zato što nije upisano u registar", smatra Janković.

Janković smatra da Ustav garantuje da se javno glasilo izdaje slobodno od bilo kakve prethodne radnje vlasti, kao što su cenzura, dozvola, odobrenje, prijava ili registracija, koje predstavljaju mešanje javne vlasti u slobodu osnivanja javnog glasila.

Država, kako je navedeno, jedino sme da izdavanje elektronskog javnog glasila uredi zakonom, odnosno da izdavanje takvog javnog glasila uslovi dozvolom.

"Visina kazni koje su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju propisane kako za privredne prestupe, tako i za prekršaje, viša je od kazni za prestupe i prekršaje propisane drugim zakonima, iako nije utvrđeno da su težina i posledice radnji koje su ovim zakonom proglašene privrednim prestupom ili prekršajem veći od težine i posledica radnji koje su penalizovane drugim propisima kao prestupi ili prekršaji", kaže se u saopštenju ombudsmana.

Time je povređeno ustavno načelo jednakosti pred zakonom, a pojedine kazne određene su u fiksnom za sve slučajeve istom iznosu, bez obzira na težinu prestupa i druge relevantne okolnosti konkretnog slučaja, čime se narušava i princip individualizacije kazne, kao izraz ustavnog načela jednakosti pred zakonom, kaže Janković.

Kazne propisane zakonom su nesrazmerne, prekomerne i u stanju da okončaju egzistenciju javnih glasila čime se guši sloboda medija, navedeno je u saopštenju ombudsmana.

Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju stupile su na snagu 8. septembra, a tim zakonskim odredbama pooštrena je kaznena politika za kršenje profesionalnih normi i uvedeno nekoliko privrednih prestupa koji mogu dovesti do gašenja medija.

Vlada Srbije je 9. jula uputila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, a parlament je 31. avgusta izglasao Zakon.