Deca migranti na meti trgovaca ljudima

Od početka godine do juna, kroz Centar za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje odraslih u Nišu i u Beogradu, zbrinut je 71 maloletnik. Njih 27 samovoljno je napustilo Zavod, ne sačekavši da se reši njihov staus.

Broj onih koji neopaženo pređu put od Preševa do Horgoša, kako se procenjuje, mnogo je veći. Toj deci je potreban poseban pristup i pomoć.

Jelena Hrnjak iz NVO "Atina" kaže da su nedavno imali slučaj dve avganistanske devojčice koje su bile seksualno iskorišćene, a bilo je i drugih slučajeva gde su videli jasne fizičke ozlede na telima dece.

"Suma sumarum jeste da identifikacije dece koja su u većem riziku od trgovine ljudima među izbegličkom populacijom trenutno nema i da sistem i ono što sistem trenutno može da pruži nije adekvatno za tu decu"", upozorava Hrnjakova.

Teško ih je identifikovati jer nemaju lična dokumenta i često se lažno predstavljaju.

"Imamo slučaj vrlo karakterističnih zemalja gde dolazi do trgovine decom ili njihove zloupotrebe, kao što je Avganistan. Znamo šta se radi u Avganistanu kada su u pitnju dečaci, tako da se trudimo, prepoznajući državljanstvo da na osnovu određenih obeležja ili prtljaga koji sa sobom deca nose eventualno prepoznamo žrtvu trgovine ljudima", objašnjava Emilija Joksić iz Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Toj deci se u Srbiji određuje privremeni staratelj i smeštaju se u Centar za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje odraslih u Nišu ili u Beogradu, ili u neki od azilnih centara.

"Pošto te naše institucije nisu logori, nemaju katance, nemaju rešetke, imaju jedan normalan rezim otvorenih ustanova, takva deca starijeg kalendarskog uzrasta samovoljno napuštaju i upućuju se ka onim destinacijama ka kojima su i namerili", napominje Dragan Vulević iz Ministarstva za rad, boračka i socijalne pitanja.

Jelena Hrnjak, međutim, ukazuje da je neophodno pratiti slučajeve gde postoje indicije za trgovinu ljudima.

"U tim slučajevima moramo obavestiti sve nadležne službe u drugim zemljama kroz koje se izbeglice kreću i takođe u zemljama destinacije kako bi im oni pomogli na što bolji način", ističe Hrnjakova.

Od početka godine podneto je 14 krivicnih prijava zbog trgovine ljudima. Od trideset jedne žrtve trgovine, bilo je troje dece.