Pregled štampe (6.10.2008.)

Beogradski listovi danas pišu o budućnosti srpske inicijative u Ujedinjenim nacijama, ekonomiji, stambenim kreditima, zasedanjima u Skupštini Srbije, podzemlju, ...

Jeremić: Nada u najbolji ishod

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče Fonetu da se „nada najboljem ishodu" glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) o rezoluciji Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o nezavisnosti Kosova, uprkos rastućim pritiscima na članice UN ne samo da odustanu od podrške inicijativi Beograda već i da priznaju Kosovo.

Jeremić je precizirao da rastu pritisci na članice UN da odustanu od podrške Srbiji i da priznaju Kosovo kao suverenu državu.

Jeremić je izjavio da je Beograd spreman da prihvati pojačanu ulogu EU, u okviru međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, ali da to međunarodno civilno prisustvo „mora biti statusno neutralno, ni na koji način ne sme zadirati u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i mora dobiti eksplicitnu podršku u okviru Saveta bezbednosti UN".

U intervjuu za najnovije izdanje nedeljnika „Špigl", Vuk Jeremić je posebno podvukao da Srbija ni od jedne zemlje ne očekuje da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasa za njen politički stav o Kosovu, nego da glasa za pravo.

On je dodao da Srbija postupa „veoma obazrivo", ali da „kada je ugrožen teritorijalni integritet jedne zemlje, mora joj biti dopušteno da mirnim i pravnim putem brani svoju poziciju".

„Napeto iščekujem kako će glasati zemlje Evropske unije (EU). I Nemačka je do sada u svim slučajevima (kada je traženo mišljenje Međunarodnog suda pravde) glasala sa 'da'", rekao je Jeremić na opasku da Srbija želi da naredne godine dobije status kandidata za EU, a istovremeno hoće da članice Unije izvodi pred Sud.

Zapitan da li zaista veruje da će 47 država koje su priznale Kosovo, od toga 21 članica EU, promeniti mišljenje, ministar inostranih poslova Srbije je ukazao da Srbija „ne traži konfrontaciju, nego samo pravno mišljenje".

„To mišljenje ima pre svega veliku moralnu i političku težinu. Mi želimo natrag za pregovarački sto. Ako naš stav bude potvrđen, mi smo otvoreni za dalje pregovore. Ali, za to vreme druge zemlje ne bi trebalo da priznaju Kosovo ili da ga primaju u međunarodne organizacije", rekao je Jeremić.

Berza čeka državu

Potresi na međunarodnom finansijskom i tržištu kapitala s epicentrom u SAD, koji su dobili na snazi poslednjih meseci, da bi eskalirali ovih dana, dramatično utiču na berzanske pokazatelje i na srpskom tržištu na kojem je indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15 pao ispod startne vrednosti od 1.000 poena.

Ponovo se potvrdila stara istina da svako dobro ima i lošu stranu, jer je svojevremeno sa masovnim ulaskom stranih investitora, pre svega institucionalnih, Beogradska berza dobila snažan impuls za razvoj, ali je, istovremeno, postala i osetno ranjivija na zbivanja na međunarodnom finansijskom i tržištu kapitala, kaže za naš list direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

Međutim, dramatičan pad indeksa na Beogradskoj berzi u prethodnoj sedmici posledica je panične reakcije investitora, koji izbegavaju da trguju akcijama čak i veoma dobrih kompanija čije uspešno poslovanje ničim nije dovedeno u pitanje, kaže Dostanićeva, koja je još prošle godine upozoravala na narastajući uticaj negativnih zbivanja na međunarodnom tržištu kapitala na srpsku berzu.

Ukazujući da ne očekuje brzi rast tražnje, oporavak trgovanja i cena, direktorka Beogradske berze smatra da bi to trebalo da bude i signal za državu da se trgne i konačno obrati pažnju na domaće tržište kapitala.

U ovakvoj situaciji realno je očekivati da se veliki broj berzanskih igrača sada okrene alternativnim mogućnostima plasmana novca, u nekretnine, zlato ili, pre svega, štednji dok se situacija ne izbistri.

Pod krov, ali sa državom

Država će i dalje subvencionisati stambene kredite,dok ne utroši sav planirani novac, bez obzira na novonastalu finansijski krizu i uvećan budžetski deficit. Da li će to biti do kraja decembra, ili će se predviđena kvota od 487,5 miliona dinara potrošiti ranije zbog interesovanja građana, neizvesno je.

Ipak, verovatno je da će mnogi podstanari, zbog poskupljenja stambenih pozajmica i upozorenja samih bankara da nije vreme za zaduživanje, malo sačekati sa rešavanjem svog stambenog pitanja.

Od početka godine do sada, Nacionalna koorporacija je osigurala 13.795 stambenih kredita, od toga oko 2.000 su zajmovi koje dotira država. Ukupna suma osiguranih stambenih pozajmica kod Nacionalne korporacije je 1,2 milijarde evra, a na subvencionisane pozajmice odnosi se 221 milion evra.

Bankari kažu da se ovih dana podnošenje zahteva i odobravanje stambenih zajmova koje potpomaže država odvijaju uobičajeno i da gužvi nema. Posle prolećnih zastoja u odobravanju ovih kredita, od jula do 29. septembra Nacionalna korporacija je osigurala 799 dotiranih stambenih zajmova u iznosu od 473 miliona dinara.

Za ovu godinu država je za subvencionisane stambene kredite namenila 3,5 milijardi dinara. Od toga, milijarda je data profesionalnim vojnicima, a 550 miliona zdravstvenim radnicima. Ostalim građanima pripalo je 1,9 milijardi dinara.

Proletos je došlo do zastoja u odobravanju zajmova, koje dotira država, kako je zvanično saopšteno iz tehničkih razloga. Ali, znalo se da je problem bio u nedostatku novca, odnosno da je predviđena kvota utrošena. U julu je nastavljeno sa ovom vrstom pozajmica. Još se ne zna da li će i koliko novca biti namenjeno u sledećoj godini.

Neće biti izbacivanja

Izricaću opomene, ali neću izbacivati poslanike iz sale. Ovim obećanjem prva dama srpskog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović možda će dati alibi onima koji je napadaju da je isuviše blaga prema "neposlušnim" poslanicima.

Ona za "Novosti" ukazuje na posledice novog mrtvog čvora u koji je ponovo zavezana Skupština, i na naše pitanje kada će se najzad stati na put opstrukciji odgovara: - Dok je važeći poslovnik na snazi, postojaće i mogućnost blokade Skupštine. Istini za volju, on se može striktnije primenjivati nego što sam do sada činila, ali za mene će i dalje glavni zadatak da bude najpre dogovor sa šefovima poslaničkih klubova.

Povodom unutarpartijskih rasprava i prebrojavanja ljubavnica za skupštinskom govornicom, predsednica Parlamenta kaže da "poslanici imaju pravo da jednom ili dva puta informišu građane i poslanike o temama koje su im na srcu, ali ne možemo im dozvoliti da jedino to bude sadržaj rada".

Upitana na koji način neki novi poslovnik može da eliminiše opstrukciju, ona je odgovorila: "Mislim da novčana kazna za političara nije najbitnija. Mnogo veća kazna je političko osujećenje, poput opomene, ili drugi načini o kojima smo govorili. Nema tu mnogo prostora - kompromis je jedino pravo rešenje i ja kao prva među jednakima moram pronaći način da sarađujem sa opozicijom", smatra ona.

"Iskreno se nadam da zreliji poslanici koji imaju već dovoljno iskustva, a njih je većina, neće sebi dozvoliti degradaciju time što bi bili opomenuti dva puta i doveli me u situaciju da im oduzimam reč", kaže predsednica srpskog parlamenta dodajući da izbacivanje na bi koristila, već da bi pre pravila pauze, "jer bi takva slika bila zaista loša i ponižavajuća po zakonodavni dom".

Minut nerada poslanika plaćamo 200 evra

Četiri meseca, koliko je prošlo od formiranja republičkog parlamenta, poslanici Skupštine Srbije proveli su najvećim delom u blokadi. Za to vreme održano je pet sednica tokom 24 zasedanja, a poslanici su, iako svesni da su njihove kolege u prošlom mandatu toliko zasedanja imali u toku samo dva meseca, našli vremena i da čitav avgust provedu na godišnjem odmoru.

Ipak, tokom četvoromesečnog perioda svi su uredno sa blagajne podizali plate koje mesečno iznose oko 130.000 dinara zajedno sa dnevnicama.

Iako radikali ne kriju da opstruišu rad parlamenta i često ne ubacuju kartice u elektronski sistem Skupštine, trebalo bi imati na umu da primaju plate od poreza građana koji će, zbog opstrukcije poslanika SRS, najverovatnije ostati uskraćeni za ukidanje viza.

Nejlenji poslanik je Veran Panić iz Srpske radikalne stranke koji je u poslaničkoj klupi za prethodna četiri meseca proveo samo 35 minuta. To znači da su građani Srbije za minut rada za Panića izdvojili 14.857 dinara. Ovaj podatak Panića stavlja na listu najplaćenijih poslanika čiji minut rada košta više od mesečne minimalne plate u Srbiji koja je u septembru iznosila 13.572 dinara. Poslanik iz Valjeva je za malo više od pola sata sedenja u skupštinskoj klupi zaradio 2,3 puta više novca nego poreski obveznik sa prosečnom mesečnom platom od 34.471 dinara.

Zvanični podaci Službe za elektronsko glasanja i evidenciju pokazuju da svih 10 poslanika koji se nalaze na začelju tabele koja prikazuje vreme provedeno u skupštinskim klupama, dolaze iz redova SRS i poslaničke grupe „Napred Srbijo".

Tako se među najnemarnijim poslanicima nalaze i radikali Marina Raguš i Ognjen Mihajlović koji su tokom 24 zasedanja u sali proveli manje od sat vremena, tačnije po 57 minuta. Čitavih sat vremena interese građana u parlamentu je zastupao Slobodan Vuković iz SRS, dok je njegov bivši stranački kolega koji je međuvremenu prešao u poslaničku grupu „Napred Srbijo" Dragan Čolić u sali proveo svega tri minuta više.

Plaćene ubice otkrili doušnici

Planirane likvidacije pripadnika suparničke grupe i nekoliko naručenih ubistava sprečeni su pred realizaciju hapšenjem organizovanih kriminalnih grupa koje je policija izvela po dojavi iz podzemlja ili tajnim praćenjem nabavke oružja, automobila i prisluškivanjem specijalnih telefona i šifrovanih razgovora kriminalaca.

Scenario smrti kriminalnih grupa podrazumeva do tančina određena zaduženja, od direktnog izvršioca, osoba za logističku podršku u kretanju po gradu, nabavku oružja, iznajmljivanja stanova i onih kojima je zadatak da posle zločina uklone tragove i dokaze koji bi policiju doveli do izvršilaca ubistva - objašnjava za „Blic" izvor iz policije.

Poslednje hapšenje kojim je sprečen atentat izvedeno je bukvalno ispred kuće bivšeg policajca Marijana V. iz Raške, koji se našao na meti organizovane kriminalne grupe čiji je naručilac njegov bivši kolega Slaviša M.

- Marijan i Slaviša su posle napuštanja službe prešli na drugu stranu zakona i počeli da se bave narkoticima. Zbog toga je između njih izbio sukob čiji je epilog trebalo da bude „eliminacija konkurencije". Slaviša M., kao i Zdravko N. iz Novog Pazara i Dragan R. iz Kraljeva, koji je trebalo da izvrše ubistvo, uhapšeni su 22. septembra uveče, za kada je planirana likvidacija. Uhapšeni su u momentu dok su čekali da žrtva izađe iz kuće. U njihovom automobilu nađena su dva pištolja, lisice, kablovi za vezivanje, bejzbol palica i policijski znak „stop".

Plan osumnjičenih bio je da otmu Marijana, ubiju ga i zakopaju leš - kažu u MUP-u i navode da se traga za još trojicom pripadnika ove kriminalne grupe, među kojima je Zvonko V. iz Kosovske Mitrovice, organizator ubistva. Prema saznanjima „Blica", Zvonko je pre tri godine u Raškoj bio hapšen kada je kod njega nađeno tri i po kilograma heroina.