Oktobarsko povećanje penzija

Ostalo je još da statističari saopšte koliko su plate porasle u septembru. Ako bi njihov rast bio kao prethodnog meseca 0,2 pricenta, redovna oktobarska povišica iznosila bi 4,3 odsto.

Uz pretpostavku da rast plata bude veći, penzioneri će u najboljem slučaju sa redovnom povišicom i vanrednih 10 odsto, sa oktobarskim čekom dobiti do 15 odsto više, novca.  U Savezu penzionera očekuju manje.

"Ja mislim najviše da će doseći 14,5 odsto, i zato smo mi još pre godinu i po dana pokrenuki pitanje izmene zakona", rekao je Đura Perić iz Saveza penzionera Srbije.

Dok troškovi života statistički blago rastu, plate su samo u aprilu, skočile za čitavih 5,7 odsto. Međutim to po sadašnjoj zakonskoj formuli za obračun, na povišicu utiče svega jednom osminom, sve ostalo zavisi od kretanja troškova života.

Zbog toga u Savezu penzionera kažu da izmena zakona nije samo, rezultat kooalicionog sporazuma.

Kako nezvanično saznajemo u predlogu zakona ima nekih izmena, pa treba očekivati da će penzije, postepeno tek krajem iduće godine dostići 70 odsto prosečne plate.

"Predlog izmena zakona je u pripremi i za najdalje 15 dana biće pred Vladom, prema tome za iduću godinu za ono što smo dogovorili ja ne videm da će iko dovesti u pitanje", rekao je Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.

Najava ministarke finansija da plate zaposlenih u javnom sektoru u idućoj godini mogu porasti najviše 2 odsto, znači da će i prosečne plate sporije rasti, jer u javnom sektoru radi skoro četvrtina zaposlenih u Srbiji. To bi državnoj kasi donelo dvostruku uštedu, ako se penzije budu usklađivale isključivo sa platama.

Ekonomiste i dalje brine rast javne potrošnje i činjenica da će u idućoj godini za penzije biti neophodno oko 420 milijardi dinara. Četrdeset milijardi u tom kolaču biće rezultat ovogodišnjeg vanrednog povećanja penzija za 10 odsto.

"Na primer, ukoliko bi se ta ista svota uložila u novo zapošljavanje, ona bi donela nekih 160.000 radnih mesta, uz koja bi mogli za godinu dve da pokrijemo iznos realno isplaćenih penzija", smatra ekonomista Miroslav Zdravković.

Trenutno se 65 odsto novca za penzije obezbeđuje od uplate doprinosa onih koji rade. Ukoliko se broj zaposlenih bitnije ne poveća, polovina novca za mesečne isplate penzija, morala bi da stiže iz budžeta.