Katanac na seoske škole, tuga u srcu učitelja i đaka

Učiteljica Emina Čokić poslednji put odlazi na radno mesto u školu u Gornjim Stranjanama, jer jedini učenik te škole završava četvrti razred. Od jeseni će se školovati u Brodarevu.

"Sad je skoro izvesno da me čeka tržište rada. Eto, sad ja među kolegama čujem, pa svi željno iščekuju taj raspust, a ja baš i ne", kaže Emina Čokić

Ista sudbina očekuje i kurira škole Blagoja Avramovića. On i supruga su jedini mlađi bračni par koji je ostao da živi na planini. Od jeseni će oboje dece biti na školovanju u Brodarevu.

Blagoje Avramović kaže da će morati da ide za decom, jer nema drugog izbora.

"Ne znamo ni kuda ćemo, nemamo posla ni jedno ni drugo", kaže Stanica Avramović.

Svi radnici škole, učiteljica i kurir, bili su zaposleni na određeno. Taj status vezan je za sudbinu škole, kaže direktor matične škole. 

"Užasno je. Osećam se toliko tužno nekako i selo se zatvara", kaže Željko Zejak iz Gornjih Stranjana.

Stanica Novosel iz Gornjih Stranjana kaže da bi volela da ima učenika kao nekada – po 250 đaka.

I dok je taj broj učenika bio osamdesetih godina dvadesetog veka, seoske škole su u Zlatiborskom okrugu u poslednjoj deceniji opustele.

Milenko Nikolić iz Školske uprave u Užicu kaže da su u osnovnim školama na području Zlatiborskog okruga imali oko 48.000 učenika, a sada nema ni 20.000 učenika u osnovnim školama.

U poslednjih petnaest godina katanac je stavljen na čak 45 seoskih škola. Ukoliko se ozbiljnije ne poradi na demografskoj politici, taj broj će biti sve veći.