Pamet "za fioku"

Država finansira naučne institute, ali njihovi rezultati i analize koji bi trebalo da posluže u dugoročnim planiranjima obično ostaju neupotrebljeni i zaboravljeni.

Mladom naučniku šest godina rada na Institutu društvenih nauka bilo je dovoljno da shvati kako funkcionišu i sarađuju institucije države i instituti društvenih nauka. 

"Saradnja je incidentna i sporadična. Ono što dolazi kao rezultat naučnih istraživanja u Srbiji nije dovoljno važno za one koji formiraju nove politike, donose nove zakone", kaže Milan M. Marković sa Instituta društvenih nauka.

Projekti i istraživanja neretko traju po pet i više godina, država je njihov najveći finansijer, ali rezultati i analize koji bi trebalo da posluže u dugoročnim planiranjima obično ostaju neupotrebljeni i zaboravljeni.

"Ja ne verujem da je više od 10 odsto istraživanja koje smo uradili u poslednjih 10 godina imalo konkretniji efekat na uređenje nekih politika. Oni koji donose odluke ne žele da čuju te nalaze i informacije, prihvataju najradije partikularne nalaze o pojedinačnim problemima", kaže Slobodan Cvejić, saradnik Instituta za sociološka istraživanja.

Ali da bi se njihov glas čuo moraće da se potrude i sami naučnici.

Istraživanja pokazuju da radove najčešće objavljuju samo u domaćim časopisima, ne mogu da se pohvale saradnjom sa kolegama u svetu i regionu, a gotovo tri četvrtine njih nikada nije promenilo posao.

Dok 80 odsto govori engleski, manje od petine zna još jedan jezik. Njihov srpski je teško razumljiv.

"Oni govore jednim naučnim jezikom dok su onima koji su na strani donosioca odluka potrebna praktična rešenja, nekad i brza, nemaju puno vremena", kaže Nenad Čelarević iz švajcarske razvojne organizacije "Helvetas".

Istraživači i oni koji donose odluke ne funkcionišu kao švajcarski sat ni u Švajcarskoj.

„Naučnici su ti koji postavljaju teška pitanja i daju realnu sliku stanja. Zato njihov odnos sa političarima nije lak, ali mi imamo sistem i mehanizme za uspostavljanje trajne saradnje", kaže Martin Dijets iz "Helvetasa".

U Ministarstvu prosvete kažu da je preduslov saradnje tačan presek stanja. Prema njegovim rečima, sve odluke treba donositi na osnovu pouzdanih i proverenih podataka, a tih podataka nema jer metodologija kojom se do njih dolazi nije uvek na zadovoljavajućem nivou.

"Nama su potrebne pilot oblasti, kojima ćemo da isprobamo sve – od početka istraživanja do toga da se to pretoči u neki zakonski ili podzakonski akt i počne da primenjuje", kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.

A kakvo je stanje do novih pilot projekata i platformi analizirali smo metodom slučajnog uzorka: na pitanje upućeno Ministarstvu spoljnih poslova "kada ste poslednji put dobili analizu nekog Instituta i primenili je u praksi", nikakvog odgovora nije bilo ni posle dva dana.

broj komentara 0 pošalji komentar