Čučković: Obrenovac u najvećoj meri obnovljen

Obrenovac je danas, godinu dana nakon katastrofalnih poplava, u najvećoj meri obnovljen, deca su se ponovo upisala u škole, a svi stanovnici ostali su u svom gradu, kaže predsednik opštine Miroslav Čučković, uveren da Obrenovac ima šansu da postane grad kakav je bio.

Miroslav Čučković kaže za Tanjug da je prethodna godina prošla brzo, u velikom broju aktivnosti na sanaciji i obnovi opštine, potpuno uništene nakon izlivanja Save, Kolubare i Tamnave, ali danas su, dodaje, svi nasipi i proboji na tim rekama sanirani.

"Ovo je mogao da bude Nju Orleans, grad razlupanih prozora, praznih škola i obdaništa, u kom cvetaju prostitucija, narkomanija, kriminal, gde ne možete da sretnete živog i nasmejanog čoveka. Danas je Obrenovac grad koji se ne razlikuje od Aranđelovca, Valjeva ili Subotice", rekao je Čučković.

Potpuno je, kaže, bilo uništeno 85 procenata opštine, a voda je oštetila sve javne objekte.

"Bilo je uništenih 11.500 dobara, uključujući 3.500 automobila i 7.000 kuća, od kojih je 200 potpuno srušeno, stanova, poslovnih prostora, kao i 1.000 hektara potopljenih oranica sa usevima koji su bili već zasejanii", nabraja Čučković.

Tačna šteta, dodaje, nikada nije izračunata, jer je bilo nemoguće pronaći model utvrđivanja štete u svakom domaćinstvu.

"Moglo bi se reći da je procenjena šteta u Obrenovcu negde oko 200 miliona evra, s obirom na to da smo dobili oko 70 miliona evra za pomoć, a to je trećina onoga što je realno uništeno", podvukao je Čučković.

Redom su obnavljane zdravstvene i obrazovne ustanove, obezbeđena pitka voda, kanalizacija, grejanje, putevi, a nakon toga usledila je sanacija uništenih privatnih imanja, stanova, kuća, poljoprivrednog zemljišta.

Obrenovac je, podseća predsednik opštine, samo nekoliko kilometara udaljen od uređenih škola na Čukarici, pa je postojala realna opasnost da grad ostane "zauvek pust i prazan".

"Upravo zbog toga čelni ljudi opštine bili su posebno odgovorni da se što pre krene sa obnovom i stvore mogućnosti za normalan život", rekao je Čučković.

Tvrdi da najveći broj se Obrenovčana vratio, da se broj onih koji su napustili grad meri promilima.

Ako je suditi po broju dece u školama ili zdravstvenih kartona u Domu zdravlja, kaže da niko nije otišao iz Obrenovca, ali napominje da je ostalo još mnogo da se uradi.

Ostalo je da se poprave preostale saobraćajnice, da se izgradi Centar za socijalni rad, renovira Dom kulture u kom su smešteni pozorište i sportska hala, kao i da se rekonstruiše gimnazije.

To su, navodi Čučković, projekti vredni više miliona evra, a radovi na rekonstrukciji gimnazije počeće za nekoliko dana, pošto su završeni geomehaničko ispitivanje tla, projekat sanacije i tender za izvođača, pa je moguće izvođenje radova.

Sportsko-kulturni centar je u fazi projektovanja, a pred Obrenovčanima je i sanacija preostalih kuća koje nisu završene novcem koji je dala država.

Objavljen je i javni poziv na koji se javilo 2.000 domaćinstava i njihovu obnovu finansiraće EU, ali kako naglašava Čučković, ne novcem već radovima.

"Da bi vratili kuću u pređašnje stanje nekome nedostaje nekoliko kvadrata laminata, nekome stolarije, zidovi ili pločice. Ako bude lepo i sunčano, leto ćemo iskoristiti da budemo 24 sata na terenu i da se obnova kuća završi što pre", istakao je predsednik opštine.

Kada govori o periodu od pre godina dana, kaže da je najponosniji na solidarnost i hrabrost koju su pokazali građani i na mogućnost da, iako smo mala i siromašna država, odgovorimo na sve izazove.

Najveći direktni donator je EU, zatim naši istaknuti sportisti, pre svih fondacije Dejana Stankovića, Ane i Vlade Divca, Novaka Đokovića, ali Čučković posebno ističe donaciju mališana iz sela Čumić koji nisu otišli na ekskurziju već su novac uplatili Prvoj obrenovačkoj osnovnoj školi.

Na pitanje kako izbeći da se slična katastrofa ponovi, Čučković je napomenuo da se mora uraditi centralni vodoprivredni sistem u državi, kako "Srbijavode" i "Beogradvode" ne bi bile odvojene, što će, kako trvdi, olakšati komandovanje, raspodelu budžeta i praćenje situacija.

Takođe, pod hitno se mora vratiti nivo zaštite na 2014. godinu, pri čemu Čučković naglašava da su nasipi u Obrenovcu i svi proboji i na Trstenici, Tamnavi, Kolubari, i Savi sanirani.

Potrebno je, dodaje, stalno praćenje kompletnog kolubarskog sliva kao jedinstvene celine, odnosno izgradnja više stotina malih nasipa, brana i akumulacionih jezera koji mogu pokupiti viškove bujičnih voda sa obronaka Maljena, Rudnika, Cera, Povlena i svih planina koje okružuju 11 opština kao što su Ub, Valjevo, Koceljeva, Osečina, Lazarevac, Rajkovac i Obrenovac.

"To je najskuplje i najzahtevnije i košta samo da se isprojektuje oko 50 miliona dinara, dok je izgradnja svih brana i nasipa procenjena na još 50 miliona evra”, rekao je Čučković dodajući da će taj zadatak biti poveren Institutu za vodoprivredu “J"aroslav Černi”" i "Srbijavodama" i "Beogradvodama".

Navodi i da ga je direktor Kancelarije za obnovu Marko Blagojević obavestio da će ove godine u Bosni biti organizovana Donatorska konferencija za prevenciju na kojoj ćemo moći da povučemo najveći deo sredstava.

Prisećajući se prvih dana poplava, Čučković napominje da su tri situacije bile nakritičnije, a da je prva bila kada je gradom prostrujala vest da više hiljada mrtvih pliva ulicama Obrenovca i kada su evakuisani ljudi hteli da se vrate u grad.

"Tad sam otišao na nasip da im kažem da ti mrtvi ne postoje i da nema potrebe da se vraćaju u grad. Taj razgovor sa više od 2.000 razjarenih ljudi od kojih jedan viče 'ja ću da te likvidiram, ti si odgovoran za ovu poplavu, ti si nas potopio'... Ja sam taj udarac izdržao i niko se nije vratio u grad", ispričao je Čučković.

Drugi kritičan događaj izazvala je vest da se jedna zgrada srušila što je izazvalo strah kod ljudi koji su ostali na višim spratovima zgrada.

"Ti ljudi su nas sa strahom u očima gledali i pitali da li je istina da je zgrada pala, jer su se plašili da će se njihove zgrade srušiti i da će poginuti", priseća se predsendik opštine.

Treća stvar, ohrabrujuća kako kaže, jeste početak školske godine, a podaci ukazuju da su se sva deca ponovo upisala u škole, da su stanovnici ostali u gradu i da Obrenovac ima šansu da ponovo postane normalan grad.

broj komentara 0 pošalji komentar