Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Srbiji

Centralna državna ceremonija povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu održana je na Groblju oslobodilaca u Beogradu, a u ime Vlade Srbije venac je položio ministar za rad Aleksandar Vulin koji je poručio da je Srbija i sada na boljoj strani sveta i da tu pobedu Srbiji niko ne može da ospori niti da je umanji.

Nakon polaganja venaca na Groblje oslobodilaca u Drugom svetskom ratu i spomenik Crvenoarmejcu, Vulin je rekao da je 9. maj 1945. godine bio pobeda slobodnog sveta koji su činili SAD, Velika Britanija, Francuska, Sovjetski savez i Jugoslavija i da je Srbija i tada bila na boljoj strani sveta.

Vulin je rekao da je svaka revizija istorije zločin prema milionima pobijenih u Drugom svetskom ratu.

"Mi pamtimo i želimo da ostanemo na boljoj strani sveta, naši preci su nas tu doveli", rekao je Vulin.

Vulin je rekao da je sistem fašizma pobeđen jer nema zemlje na svetu koju vodi fašista, ali da fašizam kao ideja nije i da će ga u tom smislu biti sve dok postoji zlo u ljudima.

"Kad čujete da bilo koju naciju neko želi da pokori, da bilo koga učini građaninom drugog reda, onemogući ljudska prava, uništi nečije kulturno-istorijsko nasleđe, onda je to fašizam. Dok ima zla u ljudima fašizam kao ideja neće biti pobeđen, a na nama je da od borbe protiv toga ne odustajemo", istakao je Vulin.

Vence na Groblje oslobodilaca i spomenik Crvenoarmejcu položio je ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, kao i predstavnici ambasada Belorusije, Ukrajine i Azerbejdžana, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, SUBNOR-a i Grada Beograda. 

Predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević rekao je da država sa ponosom ističe ulogu u antifašističkoj borbi.

"Mi smo civilizacijski, istorijski i kulturološki uvek bili deo Evrope, slobodarskog i modernog sveta, a moderna Evropa je nastala na tekovinama borbe protiv fašizma", poručio je Nikodijević.

Na centralnoj državnoj ceremoniji intonirane su himne Srbije, Rusije, Belorusije, Ukrajine i Azerbejdžana, a vence i cveće položili su mnogobrojni građani.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković je, u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali u čast pobedi nad fašizmom.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva odbrane, uz vojne počasti, zvuke himne "Bože pravde" i postrojenu jedincu Garde Vojske Srbije, general Diković je položio venac na kome piše: "U slavu pobede nad faššizmom. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić''.

"Srbija, koja je dala nesumnjiv doprinos savezničkoj pobedi nad fašizmom, s ponosom čuva spomen na heroje Drugog svetskog rata koji su položili živote u divovskoj borbi protiv fašizma", upisao je Diković u spomen-knjigu.

Diković je venac položio u pratnji komandanta Garde, general-majora Milomira Todorovića i brigadnog generala Duška Žarkovića, zamenika komandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

Čepurin sa ratnim veteranima 

Građani Beograda su posredstvom velikog video-bima na Trgu Republike pratili direktan prenos parade u Moskvi organizovane povodom Dana pobede nad fašizmom po čijem završetku je ambasador Rusije Aleksandra Čepurin zahvalio svima što su i time podržali prijateljstvo dve države. 

Završetak parade u Moskvi okupljeni u Beogradu su obeležili i zajedničkim pevanjem "Himne pobede", ruske pesme povodom Dana pobede nad fazištom posle čega je Čepurin naglasio i da su Srbija i Rusija uvek pobeđivale u svim ratovima.

"Srbi i Rusi veoma vole ratne praznike, a volimo ih jer imali smo tešku istoriju i zbog toga što na dobro svih ovih ratova uvek smo pobeđivali – imali smo poteškoće, ali, na kraju krajeva, pobeđivali smo", rekao je Čepurin.

Čepurin je, zahvalivši svima što su došli na Trg Republike, a posebno ratnim veteranima istakao da je "najveličanstvenija od svi naših zajedničkih pobeda – pobeda u Drugom svetskom ratu".

"Nismo gledali ko će koga nadmašiti i predvladati, mi smo ratovali od prvog do poslednjeg dana i proterali smo nemačku fašističku zverku u njegovu rupu, uništili smo ga", rekao je ruski ambasador.

Prema njegovim rečima, tada smo oslobodili i Srbiju i Rusiju, i nemački narod, i čitavu Evropu i čitav svet.

"Hvala vama, hvala Srbijo, hvala veteranima", rekao je amabasador Rusije.

Ambasador Belorusije Vladimir Čušev istakao je da je danas veliki i svečani praznik i veliki dan za našu zajedničku istoriju, ne samo za prošlost nego i za budućnost.

Čušev je podsetio da je Belorusija dala, kao i Srbija i Rusija, veliki doprinos zajedničkoj pobedi nad najvećim zlom čovečanstva – nemačkim fašizmom. 

Savetnik ambasade Azerbejdžana Asad Pašajev je naglasio da je ta država dala značaja doprinos istorijskoj pobedi nad fašizmom i da je azerbejdžanski narod na front poslao više od 700.000 sinova i kćeri. 

Okupljeni su, uz zastave Srbije i Rusije, nosili i majice sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina kao i "Georgijevske lente" koje simbolizuju Dan pobede nad fašizmom.

Obeležavanje Dana pobede u Užicu u organizaciji užičkog Narodnog muzeja i SUBNOR-a, polaganjem cveća na Partizanskom groblju na Dovarju, obeležena je 70. godišnjica pobede nad fašizmom.

Vence i cveće na spomen kosturnicu u kojoj je sahranjeno 229 nastradalih u bitkama na Gradini, Kadinjači i okruženju, među kojima je i pet narodnih heroja, položile su delegacije grada, Vojske Srbije, SUBNOR-a, Udruženja potomaka ratnika, vojnih penzionera, veterana, Komunista Srbije i omladine SPS-a Užica.

O značaju pobede nad fašizmom, nepokolebljivom patriotizmu i žrtvama Drugog svetskog rata, govorili su Zdravko Jakšić, predsednik SUBNOR-a Užica i narodni poslanik Neđo Jovanović. 

Polaganjem venaca na humke u spomen-kompleksu "Slobodište" i na spomenik crvenoarmejcima kraj Rasine, u Kruševcu je odata pošta stradalima u Drugom Svetskom ratu i obeležena sedamdesetogodišnjica pobede nad fašizmom.

Vence su, između ostalih, položile delegacije grada Kruševca, Vojske Srbije, Boračkog i Udruženja rezervnih vojnih starešina, sunarodnika i prijatelja Rusije i srpsko-ruskog prijateljstva.

I u Nišu je polaganjem venaca na Spomenik oslobodiocima i na spomenik Iskra slobode, obeležen 9. maj - Dan pobede.

Vence su u centru grada položile delegacije grada Niša, Nišavskog upravnog okruga, Vojske Srbije, Policijske uprave u Nišu, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, predstavnici boračkih organizacija, rezervnih vojnih starešina i organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova.

Spomenik poginulim sovjetskim vojnicima novembra 1944. godine u Nišu treba da nas podseća i opominje, rečeo je na otkrivanju i osvećenju obeležja u tom gradu, na platou ispred Logora na Crvenom krstu.

Spomenik je otkrio predsednik gardske organizacije Saveza boraca Miodrag Tričković. 

Predstavnici Grada Kraljeva i brojne delegacije položili su vence na Spomenik otpora i pobede u parku kod Železničke stanice.

Venac je položio i predstavnik ambasade Ruske Federacije u Srbiji, pomoćnik vojnog atašea Georgi Kljukac.

U Jagodini je polaganjem venaca i crvenih ruža na Spomenik partizanima u Aleji nosilaca "Partizanske spomenice" na Gradskom groblju i Spomen-kosturnicu 1.170 poginulih oficira i boraca Crvene Armije za oslobađanje ovog dela Srbije, obeležen Dan pobede nad fašizmom.  

U znak sećanja na 9. maj 1945.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine, potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.

Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.

Državna komisija SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.