Porodica P. Gojkovića ombudsmanu: Nije stavljena tačka

Ceo taj slučaj svojevremeno je zataškan, što je poznato svim akterima, uključujući i ombudsmana Sašu Jankovića, tvrdi porodica Gojković u otvorenom pismu javnosti dostavljenom Tanjugu.

"Već nekoliko dana jedna od udarnih tema u sredstvima informisanja u Srbiji je zaštitnik građana Saša Janković. Jedni ga optužuju da nije imao dozvolu za pištolj iz koga je u njegovom stanu život izgubio naš sin Predrag Gojković. Drugi pišu peticije za njegovu zaštitu, a zabrinut je i OEBS. Smrt našeg sina je sporedna stvar, proglašen je samoubicom", navodi porodica Gojković u pismu javnosti. 

Oni navode da se o njihovom sinu piše kao o samoubici, iako je činjenica, tvrde, da je 1995. neko zaustavio istražni postupak o tom slučaju, te da su oni do danas bezuspešno pokušavali da na to skrenu pažnju i da izdejstvuju da se dozna istina.

"Mi znamo, a znaju i neposredni učesnici, Saša Mišić, Đorđe Grubačić i Saša Janković, da je ceo slučaj u policiji i sudstvu bio namešten i zataškan", kaže se u pismu.

Gojkovići napominju da ih ne zanima ničija politička karijera i politički interesi, te ukazuju da se autoritet funkcije može sačuvati samo autoritetom ličnosti kojoj je poverena.

"Obraćamo se tužilaštvu, policiji i sudu, povereniku za informacije od javnog značaja gospodinu Šabiću, pa i zaštitniku građana Saši Jankoviću, da objave kompletan sudski predmet. Zapisnik sa lica mesta, fotografije, skice, sve izjave uzete tog dana i kasnije, nalaze obdukcije i parafinske rukavice. Neka stručnjaci urade rekonstrukciju događaja i kažu u čijoj je ruci bio pištolj", navodi se u pismu.

"Evo, da ovom prilikom prihvatimo da je normalno da se u redovnoj proceduri dozvola za pištolj dobija samo dan pre ubistva, da je normalno da u stanu pored pištolja budu pendrek, kutija od bombe, i, kako u zapisniku piše, metkovi, da roditelji Saše Jankovića o slučaju budu obavešteni odmah nakon događaja i već oko 15 časova otac krene iz Loznice za Beograd, da je normalno da se nama, roditeljima, za slučaj javi tek u 21 sat uveče - sedam sati nakon događaja - da je normalno da kod smrtnog slučaja na lice mesta ne izađu javni tužilac i istražni sudija, da je normalno da istragu povede inspektor Sekulović, pa ga zameni Bonifantić, koji ima veze sa učesnicima iz Loznice, da nalaz obdukcije nismo mogli dobiti dva i po meseca, da smo na nalaz parafinske rukavice čekali šest meseci, da je u jednom periodu predmet bio zagubljen i mnogo toga još. Neka je sve to normalno", navodi porodica.

"Tražimo odgovor samo na ova dva pitanja:

Janković tvrdi da nije bio u stanu kada se događaj desio i da nije ulazio u sobu u kojoj je bio pokojnik (prva izjava data nakon događaja). To isto tvrdi i Saša Mišić. Policija ih je zatekla u stanu kada je došla. Kako je onda parafinska rukavica uzeta od njih pozitivna, imajući u vidu vremensko i prostorno širenje barutnih čestica. (U poslednjoj izjavi Janković kaže da je milovao pokojnog druga po kosi pa su tako ostale barutne čestice, a mi ga podsećamo na nalaz obdukcije u kome se kaže da barutnih čestica nije bilo ni na Predragovom licu koje je bliže pištolju iz kog je pucano). 

I drugo pitanje, obdukcijom je utvrđeno da nije bilo barutnih čestica na ulaznoj rani pokojnog Predraga, da je pogođen u levu gornju usnu i da se metak kretao zdesna ulevo i blago naniže. Na fotografiji se vidi da mu je leva ruka u džepu kao i da je postava na desnom džepu izvučena. Nakon pada na leđa pištolj ostaje pored desne ruke. 

Da li je to moguće? Koja je to daljina sa koje čovek može da puca desnom rukom sebi u levu stranu lica i da pritom ne ispusti pištolj? 

Penzionisani balističar kog je angažovala policija tvrdi da je pucano sa daljine veće od 30 santimetara, a nauka kaže da barutne čestice ostaju na udaljenosti od 60 do 110 cm, zavisno od pištolja i municije. I zašto to odmah nije utvrđeno za konkretan pištolj i municiju nego je sve brzo vraćeno vlasniku. 

Da li to isključuje samoubistvo, neka kažu stručnjaci", piše porodica Gojković i zaključuje: "Ako je Saša Janković stavio tačku na ovaj slučaj, Srbija ne sme".