Spreman Nacrt zakona o platama, predloženo 60 platnih grupa

Kori Udovički je u izjavi Tanjugu navela da je važno urediti i vrednovanje po učinku rada, kao i da kroz katalogizaciju radnih mesta svaki posao bude dobro opisan.

"Na taj način će posao koji se obavlja u bilo kom gradu sa istim obimom i pod istim uslovima rada, biti isto plaćen", istakla je Udovički.

Potpredsednica Vlade je rekla da katalogizacija radnih mesta u javnom sektoru praktično znači da postoji samo jedan naziv za svaki posao koji se radi i koji će biti isti u svakom sektoru.

Prema njenim rečima, svaki posao će biti tačno opisan sa tačnim nazivom i tu neće biti mesta za izmišljanja i dodavanja.

"Katalogizacija je neverovatno obiman i važan posao da bi se uveo red u celu javnu upravu. Potrebna nam je i zbog zakona o platama i zbog racionalizacije", rekla je Udovički.

Dodala je da je cilj tog zakona da posao koji se obavlja u bilo kom gradu sa istim obimom i pod istim uslovima rada, bude isto plaćen.

"Ako smo već opisali posao, na primer vozača, ili administrativnog asistenta i taj posao se radi bilo gde sa istim obimom i pod istim uslovima rada, geografija gde se taj posao radi ne treba da igra nikakvu ulogu", rekla je potpredsednica Vlade.

Prema njenim rečima, stara verzija zakona, koja je urađena još pre dve godine, sa 12 grupa i osam razreda je bila neadekvatna.

"Puno smo osmišljavali i došli do toga da je najjednostavnije imati 60 platnih grupa i nemati posebno razrede, iako i dalje tako zovu ovaj zakon", rekla je Kori Udovički.

Navela je da će onda taj koncept biti primenjen na jedan posao u platnoj grupi, koji će, zavisno od vremena i učinka kod različitih sektora na različit način, u različitoj meri, moći da se pomera u više razrede.

"Taj koncept i dalje važi, ali će sve biti u jednoj, da tako kažem, 'pantljičari', da bi moglo da bude različito u zavisnosti od potreba sektora", navela je Udovički.

Više platnih razreda u oblasti prosvete 

Udovički je istakla da u sektoru kakav je prosveta treba osmisliti način da se mnogo ubedljivije i na duži rok meri učinak, te da će zbog toga postojati više platnih razreda, kako bi se odrazilo iskustvo.

Ministarka je rekla da će se, dok se ne uvede plaćanje prema količini obavljenog posla, što se u medicini zove kapitacija, napraviti napor da se u zakonu o platama razlikuju bar uslovi rada, odnosno njegov intenzitet.

"Nije isto raditi, recimo, ako ste medicinska sestra u hitnoj službi, gde dolazi 50 pacijenata dnevno, i tamo gde ih dolazi 150", navela je Kori Udovički.

Što se više odmiče u naporu da se urede poslovi i rad u državi, da se poboljša unapređivanje po učinku i zapošljavanje, kao i vrednovanje po učinku rada, to je jasnije da je veoma važno da svaki posao bude dobro opisan, rekla je Udovički.

Prema njenim rečima, prvi Nacrt zakona o platama jeste spreman, ali budući da pokriva celokupnu javnu upravu, još na nivou radne grupe ima puno dogovaranja i "peglanja", ali očekuje da će se sa nacrtom izaći u javnost početkom maja.

"Rokovi sa kojima radimo, kako na zakonu o platama, tako i na poslu optimizacije državne uprave, čija je samo prva faza racionalizacija, jako su kratki i prenapregnuti. A sa druge strane, naša država je zaista nesređena. Taman isplaniramo nešto da uradimo nekoliko nedelja, da povežemo neke podatke, a onda otkrijemo da oni zapravo nisu popunjavani kako treba, da se to godinama nije radilo, i tako dalje", rekla je Udovički.

Navela je da postoji i obaveza prema MMF-u da se neki od tih rokova svakako ispoštuju, ali i da se ne može biti 100 odsto siguran.

"Važnije je da uradimo stvarno dobar posao, a radimo onoliko koliko možemo, iz sve snage", rekla je potpredsednica Vlade.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru protiv sive ekonomije

Kori Udovički je, govoreći o zakonu o inspekcijskom nadzoru koji je na dnevnom redu Skupštine Srbije 1. aprila, rekla da je najvažnije što taj zakon doprinosi upravo direktnom smanjivanju sive ekonomije.

"To nije prvoaprilska šala", rekla je Udovički i naglasila da nadležni više neće moći da prebacuju odgovornost jedni na druge, pogotovo kada su u pitanju neregistrovani subjekti, koji najčešće i prave najveći pritisak u sivoj ekonomiji.

"Sada će sve inspekcije biti nadležne da vrše inspekciju i kod neregistrovanih subjekata, pogotovo u svom sektoru, u svojoj oblasti nadležnosti, ali će čak biti i u obavezi da skrenu pažnju drugim inspekcijama na nepravilnosti, koje se ne tiču njihove oblasti rada, ukoliko je vide", rekla je Udovički.

Ona smatra da to predstavlja značajno zatvaranje "nekih procepa" i mogućnosti za "ping-pong" - da svako kaže da nije nadležan za neku situaciju.

Drugo bitno svojstvo ovog zakona je, istakla je Udovički, što on očekuje od inspekcije uspostavljanje sistema informacione baze, na osnovu kojih će se raditi tačna procena rizika za sve subjekte koji treba da dođu pod nadzor.

Prema njenim rečima, broj nadzora inspekcije zavisiće od procene rizika i ući će u plan rada.

Kada se obavi nadzor, postojaće kontrolna lista čime inspektori mogu da se bave i tako će se, objasnila je, značajno zatvoriti prostor za korupciju.

"Neće biti više toga da inspekcija kod nekoga ne ode, 'jer su se tako dogovorili'. Mora da postoji jasan razlog kako, ko i zašto ulazi u plan, sa kojom redovnošću i to će se objavljivati, a sa druge strane, nema više toga da ja dođem kod vas, pa vam onda izmišljam i pronalazim stvari, pa radim ovakvo i onakvo tumačenje, kako bih izvukao neku kaznu, ili da nešto stavim u džep, kako vas ne bih kaznio", istakla je Udovički.

Prema njenim rečima, Zakon o inspekcijskom nadzoru neće funkcionisati savršeno, čak ni posle nekoliko godina primene, ali će značajno promeniti privredni ambijent i odgovornost u funkcionisanju javne uprave.

Reorganizacija državne uprave 

Govoreći o broju državnih agencija, potpredsednica Vlade rekla je da to zavisi od toga kako se tačno definiše.

Ako se pod pojmom "agencija" misli na svaki organ koji nije ministarstvo, ali koji može da bude u okviru ili pod nadležnošću nekog ministarstva ili da bude neka Uprava, ili Institut, onda agencija ima čak stotinak, ili više, navela je potpredsednica Vlade.

Dok, prema njenim rečima, ako se uzme samo ono što se zove agencija, a to nije sve što je osnovano Zakonom o agencijama, ali, kako je rekla, ima i ponešto što se zove 'agencija', a zapravo nije osnovano Zakonom o agencijama, onda ih ima dvadesetak.

"Mi vrlo skoro očekujemo da završimo jednu okvirnu analizu tih agencija, koja je deo šire analize svrsishodnosti organizacije naše javne uprave u celini. A onda od maja takođe kreće projekat Svetske banke, koji finansira Evropska unija, kojim ćemo tokom tri godine redom i detaljno da preispitujemo funkcionalnost različitih delova sistema i kako da se reorganizuju", rekla je Udovički.

Objasnila je da je to drugi deo procesa optimizacije - "reorganizacija državne uprave" - i da će to biti prvi put da se na takav način stvarno preispituje šta nam treba, koje tačno funkcije, kojih imamo višak, koje su zastarele, a šta nam zapravo nedostaje.

"Na putu za Evropsku uniju mi zapravo treba da zaposlimo dosta kadrova, da stvorimo nove delove institucija i nove funkcije i vrlo je važno da za to napravimo mesta", rekla je Udovički.

Zabrinjavajući pesimizam građana Srbije 

Osvrćući se na preliminarne rezultate istraživanja Saveta za regionalnu saradnju, koji pokazuju da su Srbi najveći pesimisti u regionu i da manje od 14 odsto populacije smatra da je obrazovanje važno za uspeh u životu, potpredsednica Vlade je rekla da je to "veoma zabrinjavajuće", ali je i činjenica da to osećamo i mi svaki dan.

"Preveliki smo pesimisti. Koliko god da treba da uredimo državu bolje, nismo toliko loši koliko mislimo o sebi ovih dana. Ali, konkretno po pitanju obrazovnih profila, to je deo celog ovog pitanja o svrsishodnosti onoga na šta trošimo sredstva. Mi u ovom trenutku svakoj instituciji dajemo za plate i još po malo. A da li su te plate, ti profili rada, ono što nam kao državi i društvu i za nasu budućnost treba, mi to ne preispitujemo dovoljno", istakla je Udovički.

To je razlog što se njeno ministarstvo i ona zalažu za jačanje planiranja i da počne da se sagledava "kuda idemo i šta nam treba".

Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete i nauke takođe radi na tome da pripremi što više usmeravanja sredstava i da se napravi sistem koji će da usmerava sredstva i u obrazovanju i u nauci u onom pravcu u kom nam je to potrebno.

Udovički je rekla da se to neće uraditi preko noći, jer to je velika promena i mora da se počene od funkcionalne analize, gde će prvo moći da se sagledaju uopšte cele institucije da li mogu i kojim svrhama da služe.

"A onda, kada ih preuredimo, kako da se ubuduće finansiranje koristi za ono što nam kao društvu treba. A tamo gde je neko recimo profesor, ili naučnik, koji se bavi istraživanjem, ili predavanjem nečeg što nam ne treba, moraće da se prekvalifikovati", rekla je Udovički.