Prednosti i mane uvođenja dualnog obrazovanja

Premijer Aleksandar Vučić je rekao da ove godine neće ništa moći da se uradi kada je u pitanju dualno obrazovanje.

Ukazao je da će to značiti promenu svega, da će to biti najvažnija mera i da će nas približiti modernom svetu. Očekuje da će se promena u obrazovanju, odnosno primena dualnog sistema obrazovanja primenjivati od 2016, 2017. godine.

Ideja dualnog obrazovanja je da se čitav sistem usklađuje sa privredom, i to tako što učenici zanatsko-tehničkog obrazovanja imaju intenzivnu praktičnu nastavu u preduzećima u kojima će se kasnije zaposliti, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete.

Na taj način ubrzava se priprema i osposobljavanje za zaposlenje i drastično se skraćuje period trajanja obuke za posao, rečeno je u Ministarstvu, povodom premijerove najave uvođenja dualnog sistema.

U projektu razvoja dualnog sistema u Srbiji, Ministarstvo prosvete ima podršku nemačkog GIZ-a, tako što se u sedam škola u Srbiji već razvijaju novi trogodišnji profili (industrijski mehaničar, bravar, zavarivač i limar i električar) i to u saradnji sa nekoliko kompanija.

Dualni model populariše trogodišnje škole, zanate, koji su poslednjih godina manje popularni, rečeno je u Ministarstvu i navedeno da je plan da se u budućnosti sličan sistem prenese i na druge profile u oblasti poljoprivrede, tekstila...

Moguće posledice primene dualnog modela

Međutim, profesor Ivan Ivić upozorava na izvesne poteškoće i probleme sa kojima bi se mogli suočiti.

Dualni model, ako strogo gledamo, odvaja opšteobrazovne od stručnih škola, nakon kojih gotovo da ne postoji način za nastavak školovanja, već samo za zapošljavanje, koje je kod nas slabo, rekao je Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Ivić se plaši i da bi u slučaju dosledne primene dualnog modela u Srbiji bilo još više nezaposlenih.

"Oko 75 odsto onih koji upisuju srednje škole, ide u u stručne škole. Ako bismo primenili dosledno ovaj model i usmerili ih ka zapošljavanju onda bi još više bilo nezaposlenih", rekao je Ivić i ukazao da se po statističkim podacima lakše zapošljavaju oni koji završe samo osnovnu školu od mladih sa srednjom stručnom školom.

Podsetivši da je za dualni model važna saradnja sa kompanijama u kojima bi se mladi nakon srednje škole zapošljavali, Ivić je naveo da je kod nas malo takvih kompanija.

Takođe, naše stručne škole nisu dobro pripremljene za uključivanje u rad, rekao je Ivić, smatrajući da bi škole morale biti moderno opremljene, umesto što se naši učenici obučavaju za rad u privredi na zastarelim mašinama.

Ivić, stručnjak u oblasti obrazovanja, ističe i da je nejasno u kakvoj je vezi dualni model sa Strategijom obrazovanja, koja ga ne promoviše.

Zbog tih primedbi, a i zbog prirode obrazovnog sistema, u Srbiji nije moguće primeniti već razvijena rešenja dualnog modela, pa je, kako kažu u Ministarstvu, potrebno prilagođavanje s obzirom na naš tip privrede, mentalitet, zakonsku regulativu.

Značajni rezultati u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj

Inače, značajne rezultate taj model je dao u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj, a sopstveni sistem razvile su i države poput Malezije, Singapura i Indonezije.

Ove tri države prešle su na dualni sistem obrazovanja ali ga nisu slepo "iskopirale" od Evrope već su ga prilagodile i u tome ostvarile čak i veće rezultate, podsećaju u Ministarstvu.

Model je već počeo da se razvija u Mašinskoj školi u Kraljevu, Tehničkoj školi u Subotici, Politehničkoj školi u Kragujevcu, kao i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu, rečeno je u Ministarstvu i navedeno da je dualni model bio tema razgovora ministra privrede Željka Sertića i ministar prosvete Srđana Verbića krajem prošle godine.

Premijer Vučić danas je na Kopaoniku izjavio da bi primena "švajcarskog modela" predstavljala promenu sistema koja Srbiju treba da približi modernom svetu.

Vucicć je na Kopaoniku, odgovarajući na pitanja novinara rekao da je dualni ili švajcarski sistem, gde se učenici i studenti kroz rad i školovanje spremaju za budući rad odnosno zapošljenje, već isproban kod nas i da se nešto u tom smislu već radilo sa lokalnom samoupravom i privatnicima.