Rusini - jedinstveni grkokatolici

Ruski Krstur sa više od 4000 Rusina važi za prestonicu tog naroda u Vojvodini. Malo je poznato da u tom, većinski rusinskom mestu, postoji i crkva koja datira iz perioda kad su se i Rusini doselili u Vojvodinu. Grko-katolička katedrala Svetog Nikole iz 18.veka najstarija je u Apostolskom egzarhatu Srbije. Rusini su tako došli i do danas ostali katolici koji poštuju vizantijski obred.

Rusini se tako kao grkokatolici zapravo razlikuju i od rimokatolika, i od pravoslavaca. Crkvena služba je na staroslovenskom a liturgija na rusinskom jeziku. U crkvi se služi beskvasni hleb, sveštenici mogu da imaju ženu i decu ali priznaju papu kao vrhovnog verskog poglavara. U sklopu crvkenih običaja, može se reći da su Rusini očuvali i svoje narodne elemente, pa se i time razlikuju do ostalih vernika u Srbiji.

"Možemo reći da smo neki fenomen posle više od 260 godina postojanja na ovim prostorima i da je crkva bila jako bitna za Rusine. Znači pripadnost toj crkvi a zatim i škola i jezik mada možemo reci da je crkva bila ta koja je u osnovi osnovala školu i crkva je ta koja je koristila rusinski jezik", kaže pastor crkve Sveti Nikola, protoprezviter stavrofor Mihajlo Malacko.

Za razliku od grkokatoličkih vernika u susednoj Kucuri, pre pola veka Rusini u Ruskom Krsturu, odlučili su da praznuju po Gregorijanskom kalendaru. Ipak, tradicija i običaji, kažu, isti su kao i u 18.veku.

Pastor Mihajlo Malacko smatra da su ti običaji isti kao i kad su Rusini došli na prostor današnje Srbije.

"Puno toga se izgubilo, puno toga je otišlo u nepovrat, na primer mi ne znamo našu izvornu nošnju, mi kažemo to je naša nošnja ali znamo kad smo došli mi smo primili jedan vid nošnje koji je uslovno rečeno naš. Izgubili smo dosta u folkloru, čardaš je ostao kao naš, iako je pitanje da li je to bilo drugačije. Ono što je izvorno to je to što je ostalo kod crkve", kaže pastor.

Poslednjih pedeset godina broj stanovnika u Ruskom Krsturu opada. Mladi se iseljavaju u veće gradove a Rusini se od devedesetih godina u većem broju sele i u Kanadu. Danas u, kako ga Rusini zovu, Ruskom Keresturu živi oko 5.500 stanovnika. Najviše je Rusina, ali su tu i Srbi, Mađari, Ukrajinci, Hrvati, Crnogorci, Slovaci i drugi.

"Svaki običaj ima svoju simboliku i svaki praznik na svoj način ima svoj smisao, baš ne znam šta bih posebno mogao istaći ali znam da je bogatstvo i u tome, što je postoji različitost s nekim drugim narodima a što usevamo održavati to što imamo, kaže predsednik Saveza mesne zajednice Ruski Krstur, Željko Kovač.

Običaji koji se svake godine mogu videti u sabornom hramu ali i u crkvi u Vodicama nadomak Ruskog Krstura jedinstveni su u Srbiji. Za Božić, deca obučena u narodne nošnje pevaju božićne pesme, dok za Uskrs, posle blagosiljanja korpi s ofarbanim jajima, dečaci i devojčice se blagosiljaju i polivaju vodom. Takvi običaji postoje kod Rusina u Vojvodini, ali ne i kod svih grkokatolika.

"To jedna lepa tradicija koja ne samo da produhovljuje čoveka nego održava i onu u ljudima rusinsku svest. To je jedan spoljašnji način koji veže čoveka za određenu naciju i određenu veru, smatra član crkvenog odbora u Ruskom Krsturu Fejdi Julijan.

Pre dve godine u crkvu u Ruski Krstur došao je i jedan Makedonac. Kako je svštenik u njegovom selu u Makedoniji bio Rusin a ranije je jedan od vladika u Krsturu bio Makedonac, njemu taj transfer nije delovao neobično.

"Snašao sam se među Rusinima", kaže kapelan Toni Angelov.

"Sa mnom ovde je moja porodica a moj sin koji ima dve godine govori i srpski i rusinki, kod kuće pričamo makedonski. On uvek odgovara na rusinskom i kaže da je on Rusin", kaže Angelov.

Posle osnivanja sopstvenog egzarhata na teritoriji Srbije 2003. crkva Svetog Nikole u Ruskom Krsturu postaje saborni katedralni hram Apostolskog egzarhata za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori.

U okviru tog egzarhata, oko 22 hiljade vernika podeljeno je u 19 parohija i tri arhijerejska namesništva. Uz Rusine, grkokatolici u Srbiji su i Ukrajinci i Rumuni, pa se na liturgijama u mestima gde ti narodi žive, propoveda i na ukrajinskom i rumunskom jeziku.