Leblovo sećanje na holokaust u Beogradu

Godišnjica oslobađanja nacističkog logora Aušvic i ovog 27. januara biće obeležena kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Samo u Beogradu, do nemačke okupacije, živelo je oko 11.000 Jevreja, a holokaust ih je preživelo svega 1.500.

Posle aprilskog bombardovanja i nemačke okupacije, njihov život postaje stalno bežanje ili skrivanje. Iz Beograda je 25. oktobra 1941. pobegao i tada dvadesetogodišnji Aleksandar Lebl.

"Onda su Nemci već bili u Beogradu. Otišao sam među poslednjima. Imao sam mnogo sreće i moram da odam priznanje korumpiranim Italijanima, jer je majka kupila propusnicu na lažno ime i tako sam ja otišao", kaže Aleksandar Lebl.

Sudbina onih koji su ostali bila je tragična.

"Muškarci su bili svi likvidirani, počela je likvidacija i dok sam ja otišao, vrlo nas je malo bilo. Žene i deca i stari ljudi bili su likvidirani od marta do maja, na takozvanom jevrejskom logoru Zemun, to jest Staro sajmište", govori Lebl.

Aleksandrova majka, baka i većina od još 22 člana uže i šire porodice, ubijeni su na Starom sajmištu.

"Nije se verovalo da će žene i decu da likvidiraju. Drugo, nije bilo lako pobeći, nije se znalo ni kuda da se beži. Neki su bežali na jadransku obalu, jer se pročulo da tamo nema nikakvog ubijanja. Drugi su bežali preko Kosova u Albaniju. Tamo su se ljudi spasli i to je mali, relativno mali broj", kaže Lebl.

Posle 1945. godine, oni koji su se vraćali nailazili su na ruševine, nepoznate ljude u svojim domovima, ali i na prve informacije o članovima svoje porodice. Tada je i Aleksandar Lebl saznao šta mu se dogodilo s majkom.

"Saznao sam kako je stradala, kako su svi stradali. Početkom rata, u Beograd je dopremljen jedan kamion gasni, mi sad to zovemo 'dušegubka'", priča Aleksandar Lebl.

Od oko 39.000 Jevreja u Srbiji, u holokaustu ih je ubijeno više od 80 odsto. Jevreji, Srbi i Romi ubijani su u nacističkim logorima na beogradskom Sajmištu, Topovskim šupama, Jajincima, na Banjici, Crvenom krstu u Nišu, Šapcu i u novosadskoj raciji.